
Foto: Jim Reeves/Flickr
Svako jutro jedan bednik, siromah i odrpani pas
stavljao bi džak bezvrednog tereta na svoja ramena. Navikao je da ga gledaju
tako. U cik zore bešumno je žurio ulicama da prestigne afričko sunce dok mu se
ne ustremi iznad glave. Nosio je hranu, a bio je gladan. Gricnuće tek toliko da
preživi. Sve ćutke.
Neke oči naprosto naviknu da ne plaču. Oguglaju na muku i
puštaju je da sedi pored njih netremice gledajući kada...