Blog za preživljavanje života

...

Potresna sudbina malog Edina

Ovo su komentari koje portali ne žele da vidite.

5 stvari koje vam niko nije rekao o Novoj Godini (a trebalo je)

Evo šta ponude za doček ZAISTA znače.

Švaler koji je kresnuo svačiju ženu

Srećete se sa njim svakog dana.

Tajni neprijatelj svakog muškarca

Nije tašta, rekli smo TAJNI.

10 tipova ljudi na slavama

Sve ono što ste viđali na slavama, a bojali ste se da opišete.

петак, 16. децембар 2016.

Najčešća Fejsbuk prevara u Srbiji GORA nego da vam ukradu profil



Verovatno ih znate. Ljude u savršeno iskrojenim sakoima, idealno retuširanih fotografija i samozadovoljnog smeška nakačenog na pokrivalicu sponzorisanog posta. Verovatno vam iskaču u Njuzfidu negde između Đokovića i reklame za najnoviju kolekciju butika koji ste se jednom zeznuli da lajkujete. I pitate se, sasvim opravdano, od čega ti silni "internet eksperti", "gurui", "stručnjaci", "key executive account adviser manager strategist editori" žive. 


Nečesto od svog znanja, prečesto od tuđeg neznanja. 

Internetu nije lako. Svako malo ga ruše, lome, pale, tresu i rasplaču. Ali u poslednje vreme je poplavljen talasom ljudi koji su SRUŠILI, SLOMILI, ZAPALILI, ZATRESLI i napokon RASPLAKALI internet. Od muke. 

Vazda beše da je Srbija zemlja sa najviše stručnjaka po metru kvadratnom, da su svi Tviteraši politički analitičari, a svako ko ima blog misli da je pametniji od glavnog i odgovornog urednika. Danas je dovoljno da prođeš pored APR-a da ti se status promeni u CEO at Sam Svoj Gazda. I dok se pravi stručnjaci retko gde pojavljuju jer se danonoćno bave brojkama, kvazi eksperti iskaču po Fejsbuku jer se bave rečima. Najčešće tuđim.

I dok im se stručna zajednica domaćeg interneta smeje, ishod na sveopšte zaprepašćenje često ispadne tužan.
Dok pravi radnik osam sati troši na krvav rad, postoji ozbiljna šansa da će mu pamet soliti neki "guru" koji pojma nema, ali tih istih osam sati troši na besramnu samopromociju. I onda više ništa nije smešno.



Tužno je lako razlikovati prave stručnjake koji zapravo mogu da vam pomognu od "gurua" koji su platili profi fotografa i dva programera iz zgrade da im naprave sajt. 

Pre nego što vi ili vaša kompanija puknete pare na nekoga ko će vam na pitanje "šta da radim" odgovarati nasumičnim izbacivanjem reči "content, ROI i sinergija sadržaja", postavite njegovom guru visočanstvu sledeća tri pitanja.

Gde si radio?

"Stručnjaci" će vam sve reći. Sve, zapravo, osim toga gde su to nazovi znanje pokupili. Teoriju su naučili na sajtovima motivacionih govornika ili sebi sličnih foliranata. LinkedIn im obično izgleda ovako:

2010. Graduated at Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu
2012. Pripravnik at marketinška agencija Stani - Pani. 
2016. Ekspert za Digitalne komunikacije, marketing, Društvene mreže, Account menadžment, Internete, torente i kačenje motivacionih citata po Instagramu (povoljno)

Te četiri godine između su verovatno proveli na duhovnom hodočašću internetom sedeći uz laptop na ravnicama Tibeta i lajkujući slike Pepe Imazu. Žao mi je, ali ako neko ne može da vam kaže šta je konkretno radio, ne očekujte da će vam ikada reći šta konkretno vi da radite.

Oh, pogledaj te nijanse tekstila. Deluje kao profesionalac, dajmo mu evre!

"Gde je to što si radio?"


Internet i besna žena nikada ne zaboravljaju. Ako novinar ne može da vam pošalje link barem jednog starog teksta čijeg stila se sad stidi, ili urednik bar jedan naslov o kojem i dalje razmišlja dok se tušira, beži od njega kao Tasovac od konkretnog rezultata. Isto važi za sve koji se bave tim famoznim digitalom. Ovo je najmerljiviji posao na svetu. Ne daj pare dok ne vidiš brojke. 

Poslednjih pet godina živim na internetu i od njega i imam lep spisak uspeha koji me drže sitom i ništa manji spisak grešaka koji me drže budnom. Ukoliko vam "stručnjak" kaže kako on ne kreira sadržaj nego savetuje kao i da posle njegovih analiza klijenti izlaze neverovatno zadovoljni, budite vrlo oprezni.

Postoji mesto u kojem vredi platiti da bi ti neko rekao ono što hoćeš da čuješ, ali tamo ne primaju karticu. Mnogi tek nakon što ih opelješe uvide da je najstariji zanat ostao daleko pošteniji od ovih novih. 

Da se razumemo, pri stručnoj spremi za poslove na internetu ne govorim o diplomi. Kreativnost se ne može diplomirati, ali se efikasnost vrlo lako može izmeriti. Narodski rečeno: Ne zanima me kakve škole si završio, zanima me kako posao možeš da završiš. Postoji jako jednostavna metoda provere koja srećom košta koliko i jedno pivo posle posla:

"E, Gale, je l' znaš Mokija?"

Internet u Srbiji je kao onaj kafić u kraju u koji dođeš na kiselu i saznaš ko se oženio, ko razveo, a koja drugarica iz srednje je opet trudna. Svi se znamo. I svi sve znamo. Ovo nije mala bara. Ovo je jedno veštačko jezero po kojem svi veslamo, a barem smo jednom jedni druge preveslali. Ako te zanima kakav je neko - pitaj. Idealno nekoga ko o svom radu polaže račune i svojim radom ih svakog meseca plaća.
Dakle, ako dotičnu osobu ja ne znam, mora da je zna neko ko verovatno sedi sto pored mene. Ako je ni on ne zna, ili makar nije čuo za nju, otvori četvore oči i zatvori čekovnu knjižicu.

Žena je nedavno kao predavač na stručnoj konferenciji rekla da je urednica jednog od najposećenijih sajtova u Srbiji. Bila je glasna i nejasna. A i bilo mi je čudno što je ne znam. Šetnja kroz Gemius kasnije otkrila mi je da taj sajt nije u top 20, što je okej ako si sajt o kritikama filmova, ali je nedopustivo ukoliko nekome naplaćuješ da ga savetuješ kao medijski ekspert.

Pre par dana je druga koleginica tvrdila da sajt za koji radi ima dnevnu posetu od nekoliko stotina hiljada pregleda stranica. Tri klika kasnije videla sam da imaju jedva sto hiljada. U laži su kratke noge, a za takvu laž i javni blam bi od svake ozbiljne redakcije dobila nogu.

Pravi stručnjak će ti pokazati, a ne iskazati da je stručnjak, baš kao što pravi autoritet neće morati da ti ponavlja da to jeste.

Naravno, da li je neko guru ili je samo naučio da se gura, svakako ćete saznati kada ga iz Worda prevedete u Excel.

Samo se nadam da ćete to saznati na lakši način.



понедељак, 25. април 2016.

Zašto nam svima treba više "mačijeg seksa" u životu

Dočekali su nas nespremne kao gosti koji porane pola sata. Otvorili smo im vrata unezvereni, vlažne kose u olindralom bade mantilu. Presekli su nas kao hladan tuš. Odbili su kafu, seli nam u dnevnu sobu i sada nas značajno gledaju blago podignutih obrva koje kažu - zvao si me? Zabavi me ili odjebi.

Stranci ih zovu millennials, Srbi milenijalci, milenijalsi ili milenijumci, ali ih uglavnom svi psuju.

Ako imate od 15 do 35 godina, a statistika mog bloga kaže da imate baš toliko, vi trenutno držite više ljudi budnim nego što možete i da zamislite. Razmišljaju kako da vas osvoje, kako da vam priđu, uđu vam pod kožu (novčanika) i skapiraju šta to kog đavola hoćete.

Maše poentu baš kao naivni tinejdžer koji očajnički šalje poruke "šta radiš", ribi koja izlazi samo sa studentima. Zato što ona treba njemu, ubedio je sebe da je i on potreban njoj. Ali u ovoj situaciji ne jedu ni lep ni uporan. Jede kreativan.

Šta milenijalci hoće?
Brojite, molim vas.
Facebook, Twitter, Instagram, Snapchat, Tinder, SoundCloud, LastFM, SnapSeed, Vine, Viber, WhatsApp, Messenger, Hangouts, Youtube, Vimeo, Spotify, Dropbox, Liveleak, Angry Birds, Skype, Temple Run, Cut the rope, Candy Crush Saga, Zedge, TweetDeck, torenti, PopCornTime i svi mediji poznati i nepoznati čovečanstvu.

Nekada je konkurencija bila onaj iritantni urednik od preko puta koji smrdi na dimljena crevca i luka. 
Ako hoćete milenijalce, konkurencija je čitav internet. I bolje bi vam bilo da umete da ga srušite.

Neće vam biti lako. U internet partiji šaha kralj se veoma dobro zna. Juče je "Blic" tokom izbornog dana zabeležio astronomskih pet miliona poseta, samo prenos uživo gledalo je pola miliona ljudi! Oko 70 odsto cele internet populacije Srbije gledalo je jedan sajt.
Ne samo što je ostavio konkurenciju u prašini, kada su u pitanju veliki mečevi sa velikim igračima "Blic" je pokazao da za njega konkurencije i nema.  Kolege su briljirale, bilo ih je milina gledati.
Po prvi put sam razumela kako se muškarci osećaju kada na utakmici pobedi njihov tim.
Kada cela nacija sedi na jednom stadionu, gde to ostavlja igrače druge lige?
Pa, jednostavno je. Moraju malo da promene sport. I nauče nove finte.
Jednu od njih ćemo nazvati - Mačiji seks. Zašto? Zato što je pored 50 komentara "koga to zanima" i svih podignutih obrva tog dana to bio jedan od najčitanijih tekstova na jednom od najčitanijih srpskih portala, namenjenog upravo milenijalcima.

Nove generacije ne žele vesti. Nemaju vremena za opsežne analize i pojma nemaju o kojoj to opet aferi pričate. Zar niste juče izbacili push za nju? Aaa, ta je bila propala privatizacija elektrane, a ovo su sada manipulacije PIO fonda. 

Mediji očinskim glasom: Ali to bi trebalo da te zanima!
Milenijalci:

"Panama papers uveliko potresa svet". Možda starijih, svet milenijalaca ostao je netaknut zgodno šćućuren u šlagu njihove prve jutarnje moke. Već instagramisane, dabome.
Starim novinskim sistemima naviklim na čitalačku publiku koja veruje da je svanulo tek kad to pročitaju u jutarnjim novinama ovo nije jasno. Odgovor je i najbolja i najgora stvar koja se desila modernom novinarstvu.

Zlatno pravilo za zlatne brojke

Ne postoji literatura koja može da prati vrtoglavu brzinu promena onlajn novinarstva, moćne tekovine novog doba čiju će teoriju, sigurna sam, na kraju ispisati praksa. Svako ko se njime bavi ima svoj unutrašnji priručnik baziran na iskustvu i količini kafe koju je tog jutra popio.

Ali recimo da postoje dve osnovne vrste tekstova na onlajnu koje čine gotovo surovo neprecizan naziv - kontent.
Klasični novinski tekstovi i - sve ostalo. Ovo prvo koristi kompleksnu mrežu dopisnika, rubrika, urednika i prelamača. Za ovo drugo vam je često dovoljan jedan kreativan čovek i dobar internet protok. Rezultati na onlajnu će često ići u korist mačijeg seksa. Ne zato što je on bitniji za društvo, ne čak ni zato što je nekad čitaniji, nego zato što takav tekst zahteva najmanje resursa, a garantuje preglede.

Ali i to je samo pola puta. Mačiji seks je predigra. Može da bude zgodan i jeftin začin, ali ako ne želiš da umreš od gladi, moraćeš da smisliš vrsno glavno jelo.

Milenijalci žive u svetu u kojem se sadržaj sa svih strana dernja na njih. Hor notifikacija, bilborda, reklama koje traju bar tri sekunde vuku ih za ruku, kao uporni turski prodavci. Previše ih je za nadglasati, prejaki su za premlatiti. Ne zavaravajte se time da ćete moći tihom vodom da ronite breg. Moraćete i vi da se derete.

Probajte da date klasičan naslov o pametnoj temi. Probajte. Čikam vas.


Broj poseta će vam se istopiti kao nade i snovi Borka Stefanovića.
Šta onda, za ime sveta milenijalci hoće?
Kontent. Jak kontent. Kvalitetne priče. Tabu teme. Lične stavove. Lagane i dopadljive fore. Viralne priče. Zabavne pasuse. Da, čak i mačiji seks.Hoće iskustvo. I iznad svega - hoće stav.

Ne razmišljajte šta vi njima možete da kažete.
Razmišljajte kako vi možete da budete njihov glas.
Jer samo njega žele da slušaju.

I to onda izgleda ovako.



Vidimo se na stadionu.

A dok traje poluvreme:

Uradite test i saznajte da li ste pametniji od onlajn novinara.
Upoznajte švalera koji je kresnuo svačiju ženu. Trebaće vam.

недеља, 05. април 2015.

Saznajte za sekund: Da li ste pametniji od onlajn novinara (TEST)

Hajde da se igramo. Imate tri kratka zadatka.

Zamislite scenu. Novinari ste portala, Radite blog uživo.



Oko vas je potpuni haos. Televizor se dere, kolege urliču, zovu vas dopisnici sa terena, grad gori. Kasnite.

Pre nego što nastavite čitanje teksta zapamtite ove dve reči: Turbo grejpfrut.
Sada se spremite da za minut preživite ono što se na onlajnu dešava u svakoj sekundi.

Kratak zadatak jedan - Ko su ljudi sa slike? 

Ako niste sigurni za ime i prezime probajte da se setite makar čime se bave.

Ličnost 1



Ličnost 2




Ličnost 3

Ličnost 4

Foto: Andre Luis
Ličnost 5




Ako ste ovo završili, pređite na sledeći nivo.


Kratak zadatak dva


U sledeće dve kolone morate da detektujete tri reči. Skrolujte samo jednom. Tri reči su: ubistvo, cimet, Vulin.

Gruzija                                        Poginulo osmoro u Indiji
Saopštenje                                  Potopljen trajekt u Maleziji
Silos                                          HITNO - Cure fekalije iz zgrade Vlade
Mišković                                   Malinari blokirali saobraćajnicu
Vučić                                         Osam malinara preprečilo prugu
VUČIĆ                                      Stanija abortirala drugo dete Lenija Kravica
VUČIĆ VAŽNO                        Zorica Brunclik alergična na cimet
VUČIĆ AKCENTI                    Stare Maje predvidele smak sveta u sredu
Vučić se sastao sa Putinom 
Vulin plakao zbog Putina           Novih neotvorenvih vesti (17)
Vučić se rastao sa Putinom
Crveni meteo alarm
Narandžasti meteo alarm
Disko meteo alarm
Pukla guma traktoru kod sela Ba
ISPRAVKA: Guma pukla kod Uba


OK, izbrojte reči koje ste u jednom skrolu zapazili. Sada se vratite gore i jednom preletite pogledom ove naslove. Probajte sada da odgovorite na ova pitanja.

Koje dete po redu je Stanija abortirala?
Kog dana u nedelji će biti smak sveta?
Šta je Vulin uradio zbog Putina?
Gde je potonuo trajekt?
Od kog mokrog luga je lepši Pjongjang - Malog ili Velikog?

Dok ste vi o tome razmišljali broj novih neotvorenih vesti popeo se na 47. I dalje kasnite.



Rešenja zadatka 1 (skrolujte do poslednjeg zadatka:  Na prvoj slici je manekenka Vladislava Červenko koju je brutalno usmrtio Darijan Musić. Druga je zaštitnik građana Saša Janković. Na trećoj je ministar finansija Srbije Dušan Vujović. Na četvrtoj je glumac Pol Voker čija pogibija u saobraćajnoj nesreći je izazvala burne reakcije na domaćim društvenim mrežama. Peta je slika ubijenog glavnog urednika lista "Šarli Ebdo" Stefana Šarbonijea. Koliko vas je "bilo Šarli" a danas ne može da ga se seti? Čeka vas poslednji zadatak, ali pre toga.

Vaš učinak se lako objašnjava jer svako od vas je mislio da je sačuvao tajnu, a onda je ono ispod majice otkrilo da lažete.

Kao što vidite univerzum nema nimalo razumevanja za to što vam je mozak opterećen kao jetra Lindzi Lohan. Za sve je kriv Švaler koji je kresnuo svačiju ženu.

Sada kada ste osetili samo delić izazova digitalnih medija spremite se za drugi test. Ovaj je u slikama. U pitanju su ljudi koje sigurno znate, ali nemate pojma o kome je reč. I kladim se da ćete pogrešiti.

Zato ne budite previše okrutni kada onlajn novinari ne budu uvek u pravu. Nije im lako.

Poslednji zadatak

Koje su bile dve reči koje je trebalo da zamaptite sa početka teksta?

Turbo grejpfrut. Kakav to čovek zaboravlja turbo grejpfrut.








четвртак, 23. октобар 2014.

Svako od vas je mislio da je sačuvao tajnu, a onda je ono ispod majice otkrilo da lažete!



Opšte je poznata činjenica da na vesti o estradi, krvi i seksu niko ne klikće.
Najčitanije su jer ih čitaju evoksi.

Živimo u vremenu previranja. Usput smo umislili da neko vreme to nije.
Generacija u kojoj moraš da kupiš i unikatne gaće za ajfon ne može da se suoči sa jednom bolnom istinom - ni po čemu nismo posebni.

Žao mi je, Vejderu, Luk liči na mamu

Kada se pojavio radio stručnjaci su vrisnuli da će štampa nestati. Onda se rodio TV i geniji su tvrdili da će i štampa i radio propasti. Zatim je na scenu kao asteroid roknuo internet i paničari su trčali u koncentričnih krugovima oko slova www vičući da su i štampa i radio i televizija gotovi.

Znate to jer ste o tome verovatno čitali u štampi, slušali na radiu i gledali na televiziji.
Ljudski um je jedan zanimljiv bipolarni koktel euforične opsesije napretkom i prestravljenog držanja za poznato.

Znate šta se onda desi? Nespretno prilagođeni mediji se dese. U svojim arhaičnim odelima stoje raskrečeni iznad dve strane dok im se obe ne izmaknu i ne ostanu bez jaja. Bilo je to baš juče.

Nemoj da kineš.


Pored mene je sedeo prekaljeni novinarski vuk. Skoro dve decenije je radio sve od motorole do uređivanja. Sada je sedeo iznad tastature i ćutao.
"Neću da dajem takav naslov, daj ga ti ako hoćeš"
"Zašto?"
"Zato što to nije novinarski i nikad ne bih kliknuo na to"
"Samo gledaj"
Dala sam taj naslov. "Delovao je kao običan momak, a onda je skinuo majicu i otkrio tajnu ispod nje". Klasičan clickbait. Za manje od deset sekundi tekst se popeo na prvo mesto čitanosti. Poseta je skočila za 40 odsto. Kombinacija dobrog sadržaka i lepog pakovanja. Što bi rekli magovi prodaje - najstariji trik u knjizi. Moj kolega je profesionalac. Dao je takav naslov. A onda za deset minuta još jedan. Poseta se udvostručila. Znala sam da hoće.

Tejl ez old ez tajm, ančru ez it ken bi...

Početkom dvadesetog veka novine su unajmljivale privatne detektive da u parkovima špijuniraju čitaoce i referišu koji tekstovi su čitani. Galup (da, osnivač tog Galupa) je još 1920. shvatio da je potrebno da sedne u dnevne sobe i bukvalno popisuje kakav sadržaj ljudi love u svom prirodnom okruženju. Isto što i vi danas.
Samo što je njihova Stanija pokazivala gležnjeve, a ne grudi a cela varoš brujala o Džeku Trboseku, ne o Velikoj Ivanči.

"Današnji mediji samo šokiraju, u moje vreme", a?


Statistika ne laže. Znamo na šta ste kliknuli prošlog leta. I u koliko sati i koliko dugo.
If it bleeds it leads, važilo je pod olovom isto koliko i pod kursorom. Ipak, desilo se još nešto, nazovimo ga - if it ranges, it changes.

Galup je morao da gleda šta ljudi čitaju i broji. Današnji urednici čitaju brojeve. Svakog trenutka svakog dana. Vrtoglavi iznosi Gugl analitike umeju da razmaze. Dok gledaš kako hiljade skaču na monitoru očas posla poveruješ u sopstvenu nepobedivost. Najbolji to ne rade. Znaju da nemaju taj luksuz.

Glavni izvor posete portala - Fejsbuk je preko noći promenio algoritam. Usledio je muk i izdajnička opadajuća crta na grafikonu.



To je kao da držite piceriju, a neko vam javi da tog dana u naselju pored neće biti struje. Samo vi možete da pošaljete ručak. Prodaja bi vam kupila kuću. A onda zove raznosač pice i kaže da je crkao jedini skuter. Zbogom, vilo na Bora Bori, zdravo garsonjero u Borči Borči.

Takve sitaucije će se uvek dešavati. I preživeće samo ona picerija koja je toliko dobra da čoveka neće mrzeti da se iscima i dođe do nje. Ili čiji raznosači najbrže trče.

Tekst je proizvod. Čitalac je kupac. Ako si dao pare smatrao si da je vredno toga. Pa kupio ti "Plejboj" ili "Porše".
Nema snobizma u medijima. Ne prodajete "Roleks", ne prodajete nečije vreme - kupujete ga,
A proizvod će se uvek prilagođavati kupcu. I dok je fejs/tviter javnost likovala nad najavom Fejsbuka da će fensi algoritam ubiti clickbait naslove tako što će ih "kažnjavati", iskusni kuvari su trljali ruke. Nisu bili arogantni balavci. Znali su da se pica ne kupuje zbog raznosača.

I da kad nestane struje, vruće testo još više vredi.

Nisu svi "novinari" novinari, ali su svi tviteraši naprasno postali glavni i odgovorni urednici.
Kada bi mediji stvarno izgledali onako kako ljudi javno tvrde da ih žele glavne vesti bi bile o napretku u kvantnoj fizici i pomacima u komparativnoj lingvistici. A armija ad hoc vikend urednika sa društvenih mreža bi, kao što je to Galup onomad predvideo, ostala bez posla. Ni sami takve novine ne bi čitali.

Naravno, tvrdili bi da sa njih ne silaze. Baš kao što tvrde da u ove ne ulaze.
A brojevi analitike bi im se znalački smeškali. Nema baš toliko evoksa.


петак, 26. септембар 2014.

Pismo koje je promenilo sve: Kako me je nečija smrtna presuda vratila u život




Pred mene je tresnuo veliki beli koverat.  Otac je i dalje držao podignutu ruku iznad stola na koji ga je bacio. Novembarsku košavu koja je tukla po prozoru nadglasao je nagli muk. Tata nije progovarao. Videlo se da je besan. Bio je ubeđen da je u pitanju neka kazna.

- Jel si ti platila račun za telefon?
- Nije ovo tužba. Rukom je pisano, a i nema šanse da ih pakuju u ovolike koverte.
- Znači nisi! Pa, dobro, da li si ti normalna, zašto sve u zadnjem trenutku, misliš da pare rast...
- Platila sam. Čekaj malo.

Pojma nisam imala šta je. Kupovala sam vreme.  Bela hartija se deformisala od obima sadržaja koji je čuvala. Nije bilo greške. Šta god da se krilo unutra namenjeno je meni. U donjem uglu, rukom ispisano, upadljivo spram belog papira stajalo je moje ime.

- Da nije ljubavno pismo. Neki dečko?
- Pre je antraks.
- Ne reži, nego ga otvori.

Nisam navikla da otvaram koverte. Svežanj papira se razleteo po stolu. Bledunjave, crno bele kopije, mutna fotografija i neki rukopis sleteli su na pikslu i ostatke ratluka. Jedna cedulja mi je ostala u ruci. Rukom pisana poruka.

„Draga Nina, nemoj ponovo da izgubiš naše porodične uspomene – relikvije i budi dobra“.
U potpisu „tvoja Đija“.

- Nešto važno?
Papiri su pomirljivo čekali da ih uzmem. Ovog puta, znala sam tačno o čemu se radi...
- Neprocenjivo.
...I šta sada moram da uradim.



***

Urlanje u autobusu samo je na tren prekinuo glas vozača. Prešli smo granicu. Ušli smo u dvanaesti sat puta i 299. put da je moja saputnica izgovorila „Sve ću da ih pobijem“.  Jedan od pijanih idiota pored mene tresnuo je pesnicom u krov autobusa. Ok. Tristoti put. 

Navijači iz Beograda i Novog Sada sreli su se u malom, smrdljivom i previše klimatizovanom prostoru sa pet flaša rakije. Urlali su. Autobus je prošao pored žene koja je šetala ivicom puta.  Jedan je počeo da zavija, a ostali da lupaju po susednim sedištima, skandiraju i vrište, kako to samo umeju muškarci kojima viđanje gole žene zavisi od brzine internet konekcije. Popalili su cigare u sred busa. Vodič  ih se plašio.

 - Probaj da spavaš.
STOKA SMOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO!
- Kako da ne. Čim prestanem da jedem puši mi se.
Uputila sam joj „jebi ga“ osmeh i zatvorila oči. Praviću se mrtva do sledeće pauze. Kroz dranje sam čula šuškanje kesice čipsa i promljackano „sve ću da ih pobijem“.  Još 12 sati puta.

***
Potpuna tišina. Sterilna stakla reflektovala su zapanjene oči. Sa zidova su nas gledali skeleti. Čak su i pavijani iz autobusa podvili repove. Reči koje čuvam za kraj ovde su našle svoj početak.
Pre oko sto godina ledene kiše obrušile su se na Ostrvo zmija. Nije to bilo ostrvo. Bio je to beli, suncem opaljeni kamen posoljen zemljom.  Džinovska nadgrobna ploča. 




Po golom kršu, ispucale i krvave, vukle su se istrošene čizme srpskih vojnika. Mnoge su skinute sa mrtvih nogu. Momci, neki još đaci, vukli su se na trijažu. Deliće ih na dve grupe. One koji žive i one koji su već mrtvi. Ledene kiše padale su pola nedelje. Umiralo je trista srpskih dečaka na dan. Ostrvo zmija prozvano je Ostrvom smrti. Tom nazivu nas ne uče u školama. Očajni, izgladneli i svesni da im povratka nema, vojnici, mnogi još dečaci, slali su poruke sa Vida. Poruke iz groba:

„Ko se vratio iz srpskog rata, nije iz bugarskog. Ko je preživeo Kumanovo, nije Cer. Koga nije dukusurio metak ili šrapnel, tog je dokusurio tifus, arbaniški kuršum ili su umrli na onoj velikoj slanoj vodi što je nazivaju morem. Neki umrli od rana što su se poljutile, neki od gladi i zime. Ležimo u blatu. Ubiše nas ledene kiše, jedu nas vaške, muči nas dizenterija i tifus“, šaputali su rukopisi Srpske kuće na Krfu. Bilo je vreme da krenem. Oko nas su bile poslednje reči ljudi na samrti. Ja sam došla zbog poruke onog koji je preživeo. Da nije, vi nikada ne biste čuli za ovu priču jer - bio je poslednji.



U beskrajnom maršu koji je više ličio na posrtanje na Krf je stigao mladi đak podnarednik drugog bataljona IV puka Vojin Lj. Stefanović. Mlad, stasit, tek izašao iz učiteljske škole. Poslednji preživeli član porodice. Dobrovoljac. Ni sam nije znao da će naučiti lekciju koja će mu kasnije zapečatiti sudbinu.

Sto godina kasnije, nadut od ogromne porcije jeftinog girosa moj stomak je lelujao Jonskim morem. Sa zvučnika broda je treštalo „Tamo Daleko“. Da jedan vek godina ranije Vojin pošao tim putem, nikada ne bih bila ovde. Sada sam došla da saznam šta čoveka može da natera da napiše onakvo pismo i izgovori reči koje mogu da znače samo smrt.




Knedla u grlu ostala je prikucana za dušnik. Ono što sam videla ispred sebe, za dušu.  Mermer mauzoleja pod šuštanjem borova je kao ordenje pokazivao sudbine. 




Medicinska sestra umrla od tifusa onih koje je lečila, češki muzičar nastradao daleko od kuće, mučeni mladić toliko blizu studija da su mu činjenicu da je diplomirao i na grob urezali. Vojinov put krivudao je drugačije.

Kada su srpski vojnici kretali sa Krfa, ploveći iznad grobova svojih saboraca Krfljani su za njima vikali „u dobri čas, srpski vojnici, neka vas Bog poživi, dobri Srbi, i uvek pomogne vama i vašoj vojsci, da se vratite porodicama koje vas tako željno čekaju“. Vojina nije čekao niko.

Kada se vratio sa Krfa u rodni Negotin skrhan vestima koje je primio, seo je i očajan napisao pismo kralju koje je jedan vek kasnije njegova ćerka poslala na moju adresu.

Pismo pradede

Rođen sam 11.01.1895 u Negotinu u zanatlijskoj kući od oca Ljubivoja berberina i majke Cajke. Otac mi je preminuo u mom ranom detinjstvu, a majka se preudala. Mene i moga malo starijeg brata čuvala je i školovala sirotinjska kuća mog dede po ocu, Đoke Stefanovića krojača. Osnovnu školu svršio sam u Negotinu 1904/1905 sa odličnim uspehom. Četiri razreda gimnazije svršio sam u Negotinu 1908/09 sa vrlo dobrim uspehom. Učiteljsku školu svršio sam u Jagodini 1912/13 sa vrlo dobrim uspehom, kao državni pitomac. Od moga porodičnog kvarteta iz detinjstva ostao sam samo ja u životu. Brat Dragoljub, krojački radenik, izgubio je oba dve noge na Kosmaju novembra 1914. godine kao redov 14. Puka i umro u vojnoj bolnici. Deda je umro decembra 1914. Od pegavog tifusa tražeći unuka po položaju i bolnicama. Baba je umrla, prema bugarskim knjigama, od gladi 1917. Ja sam se vratio sa Solunskog fronta 1919. godine kao podoficir i oficir 4. Puka Drinske divizije sa vojničkim ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima. Više od toga nije mogla da da jedna porodica svojoj otadžbini. Posle prošloga rata zasnovao sam svoju porodicu koja danas broji sedmoro žive dece od 3 do 24 godine, od koje su dva sina i danas vojnici – borci. Sem svojih prinadležnosti, nikakve imovine nisam imao, niti danas imam.
Vojin Lj. Stefanović, učitelj




Srbi su u Prvom svetskom ratu ostavili kosti u 17 zemalja. Širom Grčke i solunskog fronta postoje čak 252 srpska vojnička groblja. Samo na Krfu bilo ih je 28. Dok su oni umirali, nešto se rodilo. Vojin je u sred rata 1917. godine oformio razred od 120 nepismenih srpskih vojnika. Za uspeh u njihovom obrazovanju od komandanta IV puka Đorđa Radisavljevića dobio je i pismenu pohvalu. Ona uskoro nije značila ništa. Čekao ga je novi rat. Samo što je najgori metak ovde zadao samom sebi.

„Pismo je napisao po povratku sa fronta. Bio je besan jer se pri napredovanju davala prednost onima koji  nisu bili u ratu jer su duže radili. Naporno je radio i postao upravtelj osnovne škole u Negotinu. A onda je počeo Drugi svetski rat i došli Nemci. Gestapo se smestio u kuću tvoje ujne. Pozvao je Vojina na razgovor. Nemci su školu uzeli za kasarnu. Vojin je ceo arhiv preneo u svoju kuću. 
Okupator je hteo da tata nastavi da bude upravitelj novooformljene škole. Gestapo ga je pozvao na razgovor. Odbio je“.

„Odbio je Gestapo?“

„Takav je bio moj otac. Rekao je da je položio zakletvu, da je branio ovaj narod i da ne može da radi za okupatora. Mislim da je Gestapovac bio iznenađen odgovorom. Rekao mu je da mu se divi, ali da ga savetuje da ipak prihvati. Za neposlušnost je mogao da bude streljan. Kazao mu je da ga kao vojnik razume, ali da mora da ga kazni. Naterali su ga da potpiše da odbija nalog. Tako je tata, zajedno sa nama, sedmoro dece, stavljen u kućni pritvor“, priča u svom stanu Jelisaveta Stefanović, osluškujući kada prestanem sa pisanjem da može da nastavi. Potpuno je slepa. Izvlači reči iz sećanja i ne mrda glave prikovane u mestu. Kao da pod obnevidelim kapcima prikazuje sećanje.

„Mi smo smeli samo do škole, u specijalnim drvenim klompama sa debelim đonom, da svi čuju kada nailazimo. Komšije su nam doturale hranu. Bili smo strašno gladni, ali tata nije hteo da popusti. Živeli smo na buđavoj proji i nekom škartu od brašna. Tata je bio jak čovek. Preživeo je svašta. Iz pritvora je smeo da izađe samo do lekara. Na kraju su mu i to zabranili. Umro je u najvećoj bedi sa 54 godine. Srce ga je izdalo“.




Na mestu na kome su srpski umirući vojnici iskrcavani na Ostrvo smrti, jedno metar - dva nasut je šljunak. Zgranuti, srpski studenti posmatrali su strance kako skidaju odeću. Izgorela Britanka je podigla glavu ka licima u neverici, istegla se i skočila u vodu. Na trenutak, činilo se da celo ostrvo podrhtava u svom odrazu.  Prosekao ga je brod koji je ovaj put, sto godina kasnije, poveo srpske đake nazad kući. U slobodnu Srbiju. Onda se more sasvim smirilo.



 

четвртак, 10. јул 2014.

Kladim se da ćete pogrešiti: Znate ko su ovi ljudi, ali nemate pojma o kome je reč (TEST)


Zdravo.

Očekivala sam vas.

A sada ću vam objasniti i zašto.

U onoj nesrećnoj sivoj masi nabubreloj od sadržaja poslednje sezone Game of Thrones i reklama za uloške nalazi se jedan gad. Zove se dopamin.

Sećate se onog puta kada ste stisli petlju i poljubili je prvi put? Baš taj prvi cim ka usnama - to je bio dopamin.
Kada ste detetu pružili još 200 dinara i uskratili sebi ručak da bi ono imalo za sok - to je bila ljubav. I dopamin.
Ipak ste batalili odlazak u teretanu, niste vi - dopamin je.
Lupili šamar... Dopamin.
Nabubali 200 strana Rimskog prava pred ispit - dopamin.
Skakali od sreće jer ste ga položili - tri guarane, osam dana nespavanja - i dopamin.
Od čega ja živim - dopamin. Čist jebeni dopamin.




Ako ne nateram vaš mozak da ga pošalje u mišić na jedan sekund, umreću od gladi.
Vidite, dopamin je onaj mali vrag koji povezuje vaš um i vašu akciju. Onaj prst koji lebdi iznad dugmeta "send" kada se dvoumite da li da bivšem pošaljete škakljivu poruku.

Poslali ste je. Naravno da ste je poslali.

Hteli ste da budete suptilni. Rakija je imala druge planove.

Samo što taj vrag koji je vaš prst naterao da tresne tač skrin ima na svojoj strani nekoliko meseci  ljubavi, patnje, bola i šotova tekile. Ja taj pokret moram da stvorim dok se klackate u tramvaju,, razmišljate o spisku za prodavnicu i tripujete da ste trudne jer vam kasni 15 minuta.
Ja sam veb novinar. Živim od vašeg klika. A vi? Vi ne želite da se pomerite. Osim...



PRVI ZAKON INTERNETA

Telo će ostati u stanju mirovanja, ili ravnomernog pravolinijskog čekanja sve dok se ne javi nešto prokleto zanimljivo da to stanje promeni. 
Nešto mora da vam privuče pažnju. To nikada nije bilo lako. A onda ste počeli da se svetite.


Kliknuću, kliiiiknuću. Moša!

Cela suština mog postojanja i rada dugog i po nekoliko dana je jedna stotinka. Jedna bedna stotinka koja zavisi od ručka vaše majke, naravi vaše mačke, modela vašeg telefona, vaših drugova iz srednje, i mog zahvata na vašem mozgu. Ne ostavlja veliki rez, ali mora da bude strahovito precizan.

Mora da vas udari tamo gde boli i zagolica tu gde vam prija. A onda mora i da vas zadovolji. I da vas natera da tražite još.

Sve priče su već ispričane. Sve informacije koje je srednjevekovni čovek ikada čuo mogu da stanu u jedno izdanje Njujork Tajmsa. To znači da oni nisu samo videli priču. Oni su je živeli. Mi smo previše zauzeti preživljavanjem. Evo malog testa.



Spomenuću vam tri imena u tri nivoa težine. Sigurno ste ih čuli, a drznuću se da kažem da ste ih i sami izgovorili. Sve što treba da uradite je da proverite da li znate u kom kontekstu ste ih čuli ili da li ih se uopšte sećate. Dakle:

Prva runda!
Mina Milenković

Anita Balaž

Vuk Stojiljković

Sledeća runda!

Katarina Jovanović

Jelena Topić

Predrag Bandić

Poslednja runda

Milica Živanović

Slobodan Nedeljković

Dejan Lazarević

REŠENJE


Mina je ona lažljiva manekenka koja je pričala da su je silovali pa je posle bockala papiriće da se iskupi.
Ovo je Anita Balaž .
Vuk Stojiljković je mladi Nišlija koga su izboli, pa je o njemu nastala i poema. 

Sigurno ste bar spomenuli postupak Katarine Jovanović.

Njena fotka je postala viralna. Foto: Facebook
Jelena Topić je mlada Prijedorčanka koja je ćutala na trgu.


Hrabri general Predrag Bandić, komandant 204. vazduhoplovne brigade spasavap je dete iz smetova kod Feketića. Inače, spasavao je ljude i iz poplavljenog Obrenovca. Ipak, šanse da ste prepoznali njegovo ime mnogo su manje od toga da znate ko je sledeća dama...

Foto: Ministarstvo odbrane Republike Srbije

Milica Živanović, poznata i kao Mimi, najpoznatija kao Mimi Oro.


Slobodan Nedeljković nije niko drugi nego Džambo, lažni heroj koji je Obranovčane olakšao jedino za pokoji novčanik.


Ovo je Dejan Lazarević, pravi heroj. Vatrogasac koji je dao život pokušavajući da spase čoveka za vreme poplava.



Sledeći put kada se zapitate zbog čega vam je pred oči postavljen naslov da je onda usledio šok,
i nikada nećete pogoditi šta se dalje desilo jer će vas taj video raznežiti zbog poteza koji je zatresao svet, shvatite bitnu stvar - imena, potupke i skandale ćete zaboraviti pod navalom novih.
Ovo znači da dok su se nekada prodavale informacije, sada vam nudimo emocije.
U svetu otupelih čula - garantujemo vam dopamin.
I jedno oporo shvatanje da je danas najveća vest ta da i dalje možemo da osećamo.


Nego, kako ste prošli na testu?

четвртак, 15. мај 2014.

Vapaj iz poplave: Žena koja je vrisnula "pomoć"


Srbija je vibrirala od buke radio veze.
- U Valjevu je kritično, treba nam pomoć.
- Šaljite helikoptere u Čačak!
- Da li da puštamo branu? Reka će je probiti. Odgovorite, molim vas, nema vremena!
- Nasip je probijen, počnite hitnu evakuaciju!

Mnogo vanrednija situacija odigrava se istovremeno. Bez uzvičnika. Tihi razgovori, podjednako hitni.

- Leko, probudi decu. Pređite svi na sprat.
- Šta ćemo sa šporetom?
- Mani šporet, isključena je struja. Bežite gore.
- A frižider? Mašina? Gde ćemo kola?
- Smislićemo.
- Ali još ih nismo otplatili.
- Idi po decu.

@rain_wind_storm / Tviter

Dvadeset centimetara vode kasnije.

Kiša i poplave su gotovo paralisale Srbiju! Iz minuta u minut je sve više puteva koji su zatvoreni zbog poplava, železnički saobraćaj je na pojedinim mestima u prekidu... U celoj Srbiji je zbog obilnih padavina situacija teška, proglašena je vanredna situacija u 20 opština, evakuisano je 500 ljudi, saobra (...) Nivo vode i dalje raste...

- Utišaj radio.
- Kažu da treba da krenemo. Šalju helikoptere.
- Veljko i tvoja sestra?
- Javili su da su prošli autoput. 
- Šta je sa Stevicom, Makijevom razdrednom. Jel se javljaju Brankovići?
- Svi su se sklonili. Moramo da krenemo.
- Znaš one slike što smo sklonili u podrum. Makijev krevetac...
- Videla sam. Zaboravi.
- Ormane nisam mogao... Fotelje sam popeo, kuhinja će da istruli.

Foto @prezir77 / Tviter

- Spakuj se. Koliko možeš da poneseš.
- Nemam šta. 
- Leko...
- Gde ćemo? Šta ako temelji ne izdrže. Kako će deca u školu?
- Škole ne rade. Ništa ne radi. Proveri da li si spakovao dokumenta.
- Ma koj će mi kurac. Da neću možda njima da sušim zidove.
- Molim te, nemoj sada to da radiš. Čuo si šta kažu, svuda je teško. Treba da ideš na nasip.
Svi su tamo. Organizuju se. Dolazi i ministar iz Beograda...
- E! E! Neka dođe. Baš neka dođe! Izgubili smo posao, sad gubimo i kuću!
- Leko...
- Šta Leko? Šta Leko? Ko će da plati ovo? Sve je sjebano! A vi pričali o moru! Evo vam more!
- Aleksandre, smiri se. Plašiš decu.
- Ja plašim decu?! Most nam je prošao pored kuće, a ja plašim decu!
- Snaći ćemo se. Ne drami. Uvek se snađemo.
- I uvek nam se sve sjebe. 

Foto: Gordana Lalić / Tviter
Dva sata kasnije matori radio na baterije marke "Iskra" koji je nekada trunuo na tavanu otužno je krčao u spavaćoj sobi.

U toku protekle noći Jadar se izlio u Straži, Donjem Dobriću, Kozjaku, Jelavu, Lešnici, Bradiću, Velikom Selu, Dragincu, Cikotama, Banji Koviljači. Situacija je komplikovana i složena i u priobalju reka Lešnica, Korenita, Cernica... 

Kuhinja je bila prazna. Makijeva soba prepuna. Ćerkicin krevetac su popeli na orman. Kupatilo je smrdelo na kanalizaciju. Vonj buđi je ušetao u dnevnu sobu. Sve je bilo prazno. 
Samo se voda punila. Blatnjava i hladna kao njihova budućnost. I Vladina obećanja.

Radio se ugasio.

*Dok ste čitali ovaj tekst nivo vode u Srbiji je sigurno uništio još neki most i razorio nečiji dom.

Ova zemlja je jedna velika vanredna situacija i kada nisu nepogode.
Razgovor koji ste pročitali je fiktivan, opasnosti u njemu iznete su vrlo stvarne.
Kada se ugasi radio, kada se voda i medijske ekipe povuku, tim ljudima će i dalje trebati pomoć.
Ne zaboravite to. Tako se ostaje patriota. Tako se postaje čovek.

Sektor za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije otvorio je dežurne kontakt telefone za evakuaciju i pomoć ugroženima u poplavama na teritoriji Srbije.

 

Kontakt telefoni su 011/2289-208 i 011/2282-910.