Ovo portali kriju od vas: Potresna sudbina "malog Edina"

Konačno se desilo – polusvet je ućutkao ceo svet. Tog dana, više nego mnogih drugih, bilo me je sramota.

Sve je počelo tako što je majka malog Edina celu noć plakala. Plakala je i celo jutro i narednog dana. Grcala je.

Nije plakala kada su joj rekli da Edin neće moći redovno u školu. Suzu nije pustila kada ga je odvela kod frizera i rekla "na nulu". Ćutala je čak i kada su joj rekli da sinčić ima leukemiju.

Ipak, sada je jecala. Jecala je kao nikad u životu.

Tog jutra komšinica joj je rekla da njen Edin, koji je tako tužno ugasio svećice na peti rođendan, zaslužuje da umre.

Njen muž ga je, za to vreme, ismevao jer je ćelav. Svi drugovi su mu se smejali.

Nakon toga, postalo je još gore.

Priključio se i neki prolaznik sa opaskom da muslimani treba da pocrkaju.

Njegova kuma je okrivila Edinove roditelje što su dete hranili ko zna kako, jer da nisu, ne bi dobilo rak.

Ljudi na ulici su je pljuvali iza leđa jer je farbana plavuša.  Kako baca pare na to kad joj dete umire?

Onda se oglasio i neki Janko koji je pozvao sve koji vide Edina da mu kažu da ode iz Srbije koja nije dužna da mu plaća lečenje.

Javili su se i roditelji dece koja se ne zovu Edin nego Srboljub i Jefimija da kažu kako njihova čeda treba da budu lečena pre Edina. On je tiho, ne želeći ikome da smeta kopneo i ćutao. Drugi su pričali.

 Komšinica se sve vreme dok je majka molila ljude za razumevanje drala kako je Partizan bolji od Zvezde a njen sin je, usred pitanja majke o hemoterapiji, počeo da pominje Džastina Bibera. 

Edin je umro.

Niko me nije video kako se tresem. Ali, da, bilo me je sramota.

Nije pomoglo što sam sebi tri puta ponovila da ću ih sve ućutkati i da su u pitanju samo komentari na internetu.

A internet je pun bolesnika kakve ne možete ni da zamislite.

Volela bih da vam kažem da Edin ne postoji. Edina ima na stotine a nečijih komšija, kolega i rođaka koji su pisali ovakve gadosti na internet portalima ima na hiljade. 

Sve opaske koje su vas malopre zgrozile delovi su pravih komentara na slične vesti. Sajtovi ih zabranjuju ali oni, iz dana u dan, sve više zastranjuju. Do te mere da su neki od najpopularnijih internet portala u potpunosti ukinuli komentare u pokušaju da se odbrane od sajber manijaka. O ovoj temi vrlo zanimljivo piše nedeljnik "Vreme". , ali ja ću vam pokazati nešto malo drugačije. Pokazaću vam od kakvog pljuska gadosti vas svakodnevno štiti adminski kišobran.


Još dok kucam vest počinje da mi poigrava nozdrva. Vremenom kao pustinjski glodar razviješ mogućnost da se podigneš na zadnje šapice i onjušiš nadolazeću oluju. Ona obično izgleda ovako.

Manijaci: The rising.

Prvi talas.

U prvom talasu su najčešće kratki komentari koji, u zavisnosti od autora, imaju različit stepen kreativnosti.
Ovi umovi vođeni logikom srednjoškolaca najčešće žele samo da budu prvi. Prvi talas najčešće je bezbolniji od ostalih jer sadrži samo kapisle koje će eksplodirati tek u drugom a napraviti pokolj u trećem.

Najčešći oblici komentara prvog talasa sadrže jednostavne stavove i sastoje se iz nekoliko reči.

Tuga.

Hit!!!

Srećica! <3

KURVA!

SMRT BOLESNICIMA - JUŽNA TRIBINA!

Drugi talas.

Klikni za uvećanje. Napomena: Drugi deo ovog komentara bio je toliko pun mržnje da nisam mogla da ga objavim.

Cunami. Do sada, vest je već polako uplovila u uzburkane vode internet okeana. Krv je privukla ajkule.

Komentari drugog talasa uzrokuju početni oblik Američkog sindroma, to jest želju da vrećama peska zagradite ulazna vrata i u njih uperite sačmaru, ubeđeni da će neki serijski ubica svakog časa da legne na zvono. Ili na "pošalji komentar dugme".

Naslov: Srednjoškolku (15) silovala petorica na plaži

Komentari?

Nije ni čudo. Šta je tražila sama na plaži?!

Ne valja to, pune gaće peska!

odvaLio bi je i ja neznam samo ja bi moro da budem prvi

Ko zna kako se obukla, drolja kao i sve današnje klinke.

Što niste napisali da je vest iz Hrvatske? Šta me boli kurac za tu kurvu. SRBIJA ČEKA ŠEŠELJA.

SMRT BOLESNICIMA I JUŽNOJ TRIBINI - SEVERNA TRIBINA '97

Ovo je pristojniji deo komentara. Ostali pozivaju na linč, ali ne silovatelja.


Često se pitam ko su ovi ljudi. Da li su nečiji roditelji, komšije, simpatije iz vrtića. Pomislim da je nemoguće da je neko toliko izopačen. Onda pročitam crnu hroniku i jedan deo mene vrišteći umre.

Treći talas.

Klikni za uvećanje

Poplava. Skoro da možeš da čuješ vredne stranačke botove kako u tami svojih soba kuckaju grupne SMS poruke i cirkularne mejlove. Organizuju se. Kreću u napad.

Ovi komentari obično stižu poslednji, nekada i čitav dan nakon ostalih. Šta ćeš, treba vremena da se sinhronizuju. Prepoznaćete ih po tonu koji kao da je ispao iz saopštenja PR-a. (čudna mi čuda).

Nesrećnim moderatorima ostaje samo da uzdahnu i istovetnih tridesetak komentara, koje su potpisali Mica, Cica, Gica (true story), sve odobri ili većinu zabrani, nakon čega sledi bonus - četvrti talas.

 Četvrti talas

Kanalizacija. Sav talog negativnih komentara sliva se u ovaj odvod. Svi, od trolova do internet filozofa, konačno su spazili ovu vest i imali vremena da se nadovežu na već postojeće baljezgarije.

To komentarima otkriva novu formu - esej.

Saga o Huanitu. (klik za uvećanje)

Puklo je.

Neopevani heroji bitke za internet, velikomučenici sajber prostora, nesrećne duše koje moraju da čitaju komentare polako dižu ruke u vazduh, podalje od miša. Gore im je, ponekad, čak i od švalera koji obavljaju najgori posao na svetu.
Da, internet moderatori bivstvuju raščerečeni između kofeinskog šoka i stalnog nervnog sloma. Slušaju isto što i psihijatri samo bez fensi kauča i mogućnosti da pacijentima daju sedativ. Umesto toga samo oni mogu da piju lekove izloženi manijacima koji svoje, očigledno, bacaju pod tepih. Tužno je to, znate...

Ako ukinu komentare, u nedostatku mesta na kome možemo da se oglasnimo, mi, savesni korisnici, parčencetom krede napisaćemo na obližnjem zidu:

Sačuvaj me bože spore pameti sa brzim internetom. 

Jedna vest na portalu, tiho će čamiti bez ijednog komentara. Biće vrlo kratka:

Nakon dugih i krvavih sukoba na granici zdravog razuma sa žaljenjem vas obaveštavamo da je Internet kapitulirao. 

Nažalost, to će samo značiti da su doktori učinili sve što su mogli.

Ipak, mislim da komentarisanje ne treba ukidati i da su domaći portali, na izvestan način, izuzetno hrabri što ga dozvoljavaju i trude se da manijake kriju daleko od nas. Pokazaću vam zbog čega sledeće nedelje.

Do tada - volela bih da vidim vaše komentare na ove komentare.

Read More

Švaler koji je kresnuo svačiju ženu

Foto: Freedigiralphotos.net

Pisanje je kao seks.

Svi o njemu pričaju, a malo ko ga upražnjava. Posebno dobro.
Danas bi svako da bude novinar, ili bar bloger. Još ako postane kolumnista - pa to je skoro kao spiker!
A ja? Ja volim da pišem. Volim i da jedem a te dve stvari, čini se, ovih dana baš ne idu u istu rupu.
Za sve je kriv globalni švaler - internet. Ova komunikacijska drolja potpuno je uništila stabilan brak medija i čitalaca. Uvukla im se u dnevne sobe, terase. U krevet. 
Ako je tradicionalno novinarstvo muž a čitalac žena ovo partnerstvo nije za mir.

Pisanje je podmuklo zavođenje, ali supruga vam nikada nije bila probirljivija.
Prolepšala se, našla je stabilan posao. Vi ste joj postali samo opcija. Ima, sa strane, stabilnu (internet) vezu. Sve češće se priča o razvodu a tek sad vam postaje jasno da se stan vodi na nju. 

Mislite da je to loša pozicija? Pitajte samo švalera.
Njega toliko pljuju, a on se, u stvari, samo zaljubio. Nemojte ga kriviti što je mlađi, brži i što mu je jedini posao da vašoj ženi bude uvek dostupan. Nije mu lako. Muž je jedan, a švalera je mnogo. Portalima koje koriste samo se razlikuje adresa.

Toliko mnogo izbora, toliko malo vremena!

I tako vam je, ljubavnik u problemu. Džaba mu bezbedna konekcija.

U vezi je sa udatom ženom. Na stotine njih. Na hiljade. 

Čeka ih naporan dan na poslu, pa kuća, neopran veš i gladna deca. Vaš posao je da ih naterate da na to zaborave. 
I danas, i sutra i na Božić, rođendan ili Jom Kipur.

Zapamtite, partner vam neće tek tako biti veran. 

On ima milion opcija pored koga će da leže i s kim će da se budi. Pored koga će ispijati tu famoznu prvu kafu. A vi se svakim danom sve više gojite i dobijate dlake na čudnim mestima.

Nije vam lako. Vi ste i muž i švaler. Vi ste novinarstvo u svetu novih medija.

Prošle godine novinarstvo je izglasano za najgori posao na svetu. Gori od seče drveća. Gori od rada na naftnoj platformi. Gori od rudarstva. (Gori od rudarstva?! Stvarno?!) Mnogi su se pobunili.

Nakon oštre rasprave u najvišim internet krugovima koja se uglavnom sastojala od navođenja krupnih cifara korporativnih finansija, citata iz "Svih predsednikovih ljudi" i nasumičnog uzvikivanja reči društvene mreže, SEO optimizacija i Tviter, sajt Mešabl je presudio - novinarstvo nije bilo najgori posao na svetu. 
Onlajn novinarstvo jeste.

Onlajn novinarstvo - termin toliko svež i vruć da vam dođe da namažete paštetu na njega. Nemojte, težak je za stomak. Nedavno mi se desilo ono čega se svaki novinar potajno pribojava - neko meni drag rekao je da time želi da se bavi. Tražila je moj savet. 

"Internet je budućnost. Mislim, on će zameniti i televiziju i radio", počela je knjišku mantru, a onda joj je izletelo "a i to je najbrži način da stvorim sebi ime". Ček, ček. Greška u koracima. Ti bi da budeš slavna?

O, dušo.

Ne postoji slavan veb novinar. Ima ih na stotine, na hiljade. Ovo je internet – navedite mi tri.

Ne znate? Naravno da ne znate. Ali verovatno ste proveli popodne pričajući o njihovim tekstovima.
Prava veb slava, ako ste dovoljno mudri da je steknete i/ili unovčite, dolazi takozvanim opinion maker-ima, kolumnistima, blogerima, uticajnim tviterašima. Ljudima koji se ističu. Onima koji za to imaju vremena. (i najčešće ne žive u Srbiji)
Vi nemate. Vaše zanimanje je da vas sve zanima. Za pet minuta menjate najmanje 5 profesija.

Dakle, krećete se brzinom profesija u minutu.
Probaću da vam otkrijem kako izgleda popodne "s onu stranu" vašeg klika i šta se zapravo desi od trenutka kada neko uleti u redakciju sa novom informacijom do momenta kada je vi šerujete na Fejsbuku. Šerujte je na Fejsbuku. Znate da želite.

Ko ste, dođavola, vi?

Novinar

... Odavno nije samo novinar. Posebno ne na vebu. Postavimo to ovako: novinari printa su fantastični piloti. Znaju rute odavde od Surčina do Trampovog ličnog ostrva, milion puta su poletali po negostoljubivim uslovima, magistrirali prinudna sletanja a u pauzama piju kafice sa poslednje tri generacije posada kontrole leta. Vi radite nešto slično. U svemiru. Niste baš sigurni kada ste lansirani tamo ali vaše polje delatnosti je planetarno, a ako sa te visine ispustite glupost proširiće se sajber svemirom brže nego jezik Mali Sajrus.
Paradoksalno, iako vaše reči u sekundi prelaze poznate delove galaksije vaš kosmos ima nekoliko metara.

Vaš sto je vaš univerzum. Topli univerzum. Papirima/omotima/katalozima/salvetama/samolepljivim papirićima zatrpan univerzum. Jedina netaknuta ravna površina u radijusu od desetak metara je vaš monitor. On je ujedno i vaš prozor i vaš zid. Tastatura služi kao podmetač, a ako treba i tanjir. Počinjete da živite u čudnom ubeđenju da će prvom prilikom kada se udaljite od stola više nego estradna ličnost od centra nanogvice biti pokrenut niz događaja koji će dovesti do nuklearnog rata a vi to nećete preneti prvi. Joj, vidi, izbila je tuča na Ceraku.

Ah, ti iznenadni napadi optimizma.

Kopirajter

Legenda kaže da su naslovi nekada imali smisla. Ljudi koji su bili zaduženi za to bili su kopirajteri čija je svrha bila samo to – stvaranje preciznog primamljivog KLIKNUO BIH NA TO naslova.

Oni su imali ceo dan, vi imate. (skroluj dole)

Taman toliko vremena da preletite tekst otprilike te dužine i oborite sa stolice nekoliko desetina hiljada potpunih stranaca. Kasnite. Verujte mi. Uz to, taj vaš posao, iako često najkraći, najbitniji je u celoj ljubavnoj igri. 


Lektor 

Uprkos neprekidnom haosu vaša je dužnost da budete pismeni. Čak i ako se uzme u obzir da simultano ubacujete i po tri vesti u kojima se ljudi obavezno zovu Naida Siražudinovna, ako imate sreće i Abdul Mahatbaradidžunaj, ako nemate. Nije strašno ako pogrešite. To će samo videti na hiljade ljudi, među kojima i oni koji vas plaćaju.

 Stanija, Hugo Čavez i Kaljari u gostima

Znate da se nešto bitno desilo kada kolege ulete u redakciju i vest saopšte ovim tonom.

Marko F. Podigao je pištolj i ispalio hitac na maloletnu Ognjenu A.B.V.G.D.Đ. jer ga je varala sa bivšim ic komplikejted na Fejsu. Novinari printa sada stupaju na scenu. Vi već kasnite.

Zapravo, kasnili ste onog trenutka kada je metak napustio šaržer. Ognjena je još bila živa kada ste vi počeli da kasnite. Dok ste čitali ove dve rečenice neki novinar nekog portala birao je neku pokrivalicu za ovu gotovu vest.

Dok ste jurili da ga stignete i pustite hroniku, Policijska Uprava Palilula izdala je saopštenje o onoj tuči sa početka bloga, biciklistu je udario kamion negde kod Obrenovca i DSS je izjavio da je Kosovo srce Srbije. Uzgred, Stanija je trudna.

I tako vi postajete...

Master multitasker

Veb novinar u svom prirodnom okruženju

Hobotnica na spidu.  Kako ste drugačije mislili da balansirate između destak rubrika, društvenih mreža i činjenice da ste registrovali broj osam u rečenici i da automatski pokušavate da napravite duhovitu, ali neutuživu aluziju na kliku te nosam.

Problemi printa i virtuelna tinta

 

Ne postoji zaključenje ovog broja

Nikada. Zamislite to ovako. Da džinovski asteroid krene ka Zemlji i postane jasno da sutrašnje izdanje novina neće izaći, vi biste radili blog smaka sveta. Sa sve tvitovima. I videom.

Kafa

Misteriozna supstanca koja omogućava izmučenim, skrušenim neuronima da veruju da ih juri čopor lavova, a da je jedini način da mu ne postanu ručak iskucan tekst o situaciji evra. Za 15 minuta.

Tviter je dobar, tviter je tvoj prijatelj

I baš kao svaki prijatelj gajićete vrlo kompleksan odnos ljubavi, mržnje i želje da se nikada u životu više ne vidite. Prosečno se dnevno na Tviteru objavi 200 000 000 (da, dvesta miliona) poruka dugih 140 karaktera. Neka je njihov autor pet minuta bio slavan šezdesetih, njegov tvit je vest. Da, vest. Dobro došli na internet.

Postaćete blago bipolarni

Od milijardu vesti koje ćete čitati u svakom trenutku ili će vas boleti glava ili dupe, ali je nemoguće da ne ostave traga na vama. Kako sudba nema nimalo obzira prema činjenici da je filter informacija u vašem mozgu opterećen kao jetra Lindzi Lohan sudba će pokušati da vam izbaci što više emotivno kontradiktornih vesti u minutu dok na kraju ne budete gledali u monitor nesigurni u sopstveno postojanje.

Demonstriraću vam.

BREJKING NJUZ: Desetogodišnji dečak je poginuo kada je stao pred serijskog ubicu kako bi spasao drugare iz razreda.
Na stotine Rusa izašlo je iz kola kako bi podigli slupani kamion i izbavili potpunog stranca.
Bolnica u Americi zatrpana hranom koju su prolaznici poslali detetu obolelom od raka nakon što je majka, iz šale, na prozor dečijeg onkološkog odeljenja postavila znak "pošaljite picu".
Beskućnik vratio bogatašici prsten vredan na stotine hiljada dolara. Ona postavila sajt za pomoć beskućniku - obezbedila ga za ceo život.
Pakistanska devojčica javno rekla da je silovana (zbog čega joj je pretilo ubistvo od strane rođenog brata), digla celu zemlju na noge.

Prošlogodišnja Zvezda Granda pokazala sisu. Ništa od prethodnih vesti se ne čita.

Rekla sam bipolarni? Probajte pasivno agresivni.

Vaš kompjuter vas mrzi. Žao mi je.

Svake noći kada ga ugasite i odete kući vaš kompjuter u tišini čami na stolu. Svestan je da se sada igrate sa kućnim računarom. Sada kada je ostario više vam nije potreban. Besan, odlučuje se na osvetu.
Planira. Vreba. Potajno kuje zaveru da vas u najgorem mogućem trenutku zajebe.

Uuuuuu, vidiš taj lajvblog od petsto redova teksta, deset videa i jedno dvadesetak slika?  Izbrisao sam ga.

Ponedeljak je pakao

Svaki dan je Ponedeljak.

Osim vikenda, ali vi radite vikendima.
Konsultovati prvo pravilo.

Ne spavate. Nikad.

Ne, to je otprilike to. Pomirite se sa tim.

Današnje novine su jučerašnje vesti o kojima su tvitovali prekjuče

U slučaju da ste spojili noćnu i jutarnju smenu bićete najobavešteniji gad na planeti Zemlji.
Apsolutno svaka vest od pokušaja atentata na kandidata opštinskih izbora u Mozambiku do nove frizure Alanis Moriset prošla vam je kroz mozak. Dok pošten svet tek počinje da prelistava štampu vi već uveliko vičete "imamo, imamo", "imamo i video", "ukrali od njih", "ukrali od nas", "demantovali", "ko je, dođavola, stavio vest o Kosovu u rubriku svet?!" I ostala bitna pitanja.

Postaćete Gugl za rodbinu

- Zbog čega je zastoj na Pančevcu, jel dolazi neki glavonja?
- Zašto su pomerili "Greh njene majke" za osam i petnaest?
- Avioni preleću malo nisko. Jel to zaprašuju komarce?
- Kada će da zaprašuju komarce?
- Koji su simptomi / kontraindikacije na lek za virus Zapadnog Nila?
- Postoji li i virus Istočnog Nila?
- Mislim da mi je sin fasovao nekog Trojanca, šta da radim?
- Ko će da pobedi na izborima?
- Komšinica mi baca smeće u dvorište, jel mogu to da puste oni tvoji?
- Kako ne mogu? Jel su to oni njihovi malo preko njegovih zajebali ove vaše? Plaćenici! Svi ste govna!

Da bih vam dočarala vaše stanje svesti prosečan tok misli će vam zvučati ovako.
Tačić.
Pegla.

Nikson.
Hemijsko oružje.
Giros.
Porno snimak.
Đoković.
Girooooos.

I za kraj - Odgovor na najčešće postavljano pitanje: Zašto objavljujete Farmu i ko to čita?

Nažalost, odgovor je vrlo kratak. Objavljujemo Farmu jer milioni to čitaju.
STOP. Odložite smart ass kritike medija i zamislite ovu sliku.

Volite Mocarta? Pljujete Soraju tako da se, za početak, složimo da volite Mocarta. (ne, kladionicu, onog bucmastog lika s perikom)

Zamislimo da svi vole Mocarta. Potajno ga slušaju u tami svojih soba i brzo spuštaju monitore laptopa kada im žena uđe u sobu dok slušaju Mocarta. I komšije vole Mocarta. I kolege. I rodbina. Svi, baš svi, uz kaficu komentarišu Mocarta.

Mocart sada donosi pare. Mocart sada donosi mnogo para. Urednici novina su ritualno spalili Sorajine slike i sada se otimaju o rane radove gospodina Mocarta. On je na svim naslovnim stranama, kritike njegovih vrhunskih remek dela su na društvenim mrežama, pokreće se rijaliti "Srbija ima Mocarta" i "Faktor Mocart", u ozbiljnoj konkurenciji sa "Tvoj Mocart zvuči poznato".

Srednjoškolci oblače frakove, tinejdžerke furaju lokne, klinci su batalili tenis i masovno upisuju časove klavira. Kulturni procvat Srbije okreće glavu Rusiji i tvrdi da nam je Austrija prapostojbina.

SNP "Naši" govore da je Parada Mocarta sramna i da ga treba slušati samo u četiri zida, Dačić benso izjavljuje "Šta, jel ja sad treba da slušam Mocarta"?! Dveri ukazuju na to da je Mocart skoro-pa-Nemac dakle neprijatelj Srba i organizuju Paradu Mokranjca.

U klubovima se pušta klasična muzika i igraju valceri, ribe se izvode na operu a mobilni telefoni zvone uz "Turski marš".

Najčitaniji tekst na portalima?

a) Virtuozni proces stvaranja Mocartovih nota!
b) Trogodišnji Japanac pokidao "Malu noćnu muziku"
c) Intervju sa najboljim mladim srpskim pijanistima!

Ne, komšije. Ovaj tekst:

Skandalozno: Riba šutnula Mocarta zbog Baha!

Ne mrzite igrače. Mrzite igru.

Read More

Ruke na miš! Ovo je pljačka!

Poslednji dnevni na Zelenjaku

Dame i gospodo, dobrodošli u dvadeset prvi vek!
Vežite se. Ovo ce biti luda vožnja.

Polazak sa perona Internet, preko Fejsbuka, Jutjuba i Tvitera, stiže u No Life Land, prerano.
Kada god da ste krenuli.

Ali, put je dugačak. Ne, stvarno. Baš, baš dugačak.
Tačnije, dvesta šezdeset šest miliona osamsto ćetrdeset osam hiljada četristo devedeset tri sajta dugačak! (266.848.493)

A to je bilo pre, maltene, dve godine! 

I od svih tih osam i kusur milijardi stranica na webu, vi čitate ovu! 

Oću reći, hvala divni ljudi!

Ali ne. Batalite sve drugo. 

Vreme je za FAJT!

Taj iza ekrana, taj me diro!

No, o kakvoj tuči je tu reč?

O onoj, najgoroj.
U kojoj veliki prebijaju male.
U kojoj milion napada jednoga.
U kojoj nema dokaza.
Nema preživelih.
I...nema krivih.

Dame i gospodo...
Dobrodošli u bitku za Internet.

Ko je tak Bane i šta mi radi na ekranu?

Šta biste uradili kada bih vam  rekla da vas Fejsbuk, u ovom trenutku, cenzuriše?
Ne, ne mislim na polu-gole ribe u WCu, kojima govance diskretno viri iz šolje.
Nismo te sreće.
Mislim na nešto mnogo, mnogo gore.
Ne verujete mi?

Pokušajte, bilo kome, da pošaljete ovaj link u poruci na Fejsu.
http://thepiratebay.org/torrent/6926419/Inception_(2010)_720p_BRRip_NL_subs_DutchReleaseTeam

Slobodno. Ne brinite. Nećete uspeti.

Razlog?
Facebook je u jednom trenutku žestoko gubio na posećenosti zbog Pirate Bay-a, pa je, jednostavno, odlučio da ga cenzuriše. Ne druge piratske sajtove, ne ekstremnu pornografiju... Samo ovaj.
A kako Fejs zna kada ga varate sa nekim drugim?
Baš kao i partner.
Čita vam poruke.
Sve.
Uvek.
Zauvek.
Šta mislite, kako funckioniše Tajmlajn?

Ne sećaš se kada si prdnuo 2007-e? Ja ću ti kažem. Bilo je jedan i deset, bio si u busu...

Ali to nije sve.

"Nina, ne seri, kada preteraju ljudi će preći sa Fejsa, na nešto drugo. Realno, tako isto je pukao Majspejs!"
Sjajno...ali...na šta?

Objasniću.

Dobrodošli u Belorusiju.

Zemlju

Klinačke evrovizije

Čudnih krompira koji liče na šnicle.

Iiiiiiiiiiiiiiiii.

Ovog tipa.

Aleksandar Lukašenko.
A šta radi kada ne izgleda kao da ga drma kap?
Pravi onu koja je prelila čašu.

A ta kap je ovde.

A kod koga je čaša?
Kao i sve osttalo. Kod Kineza.

Sloboda govora! Tli za sto!

Ili ti za sto.
Ovakav sto.

Guglao si američko rvanje? Američko!? Tri doživotne!

Bio jednom jedan trg. Kakav trg? Veliki trg! Bili na nemu neki ljudi. Kakvi ljudi? Studenti. 

Bila jednom jedna vlada. Kakva vlada? Strašna vlada!

Dok se studenti sa protesta bejahu vraćali, pucaše im u oči čarne! (a i sve ostalo)

Ako na, starom, dobrom, Guglu, na našem brdovitom Balkanu, ukucate tiananmen square, videćete ovo.

Ako to, biste to, pak, uradili na kineskom Google-u, videli biste bajku.

No. Pazite sad. Javnost se toliko uzburkala i mediji su toliko napali Gugl, da su na kraju pristali da "prekinu" cenzuru. I jesu. Barem malo. 

Što je jedan od razloga zbog kog pišem ovaj post. I studiram novinarstvo.

To i mazohizam. 

Ali ne dozvolite da vas lažu!

Google je umesto sveznajućeg posrednika između svakog od nas i beskonačnog znanja, postao nadrndani carinik koji će, eto tako, odbiti da vam kaže u kojoj zemlji se nalazite, koja država je preko i kada ćete moći da se vratite kući. Ako je vam je, do tada, ne budu oduzeli.

I naučili te da im na tome zahvališ.

Google, se, preko noći pretvara u mađioničara, pa umesto slike iznad dobijate ovo -

Političari te vole. Žele da budeš srećan. Ne kradu ti pare.
 Ti u stvari imaš posao.

I sada ćete vi meni reći.
"Jbt, pa sad ćeš ti meni da kažeš da je svet sjeban i nepravedan. Ja sam sis'o vesla. Idi, izdrkaj"


Aaaaaaaaaha!

Tu sam vas čekala!

Nećete moći!
Barem ne uz porno sajtove.

Jer će oni biti - šta, drugovi i drugarice? - cenzurisani!

Bufferuj.se.brže!

Čekaj...šta?!

PRC!

Dođavola sve, dođavola sa Jennom, odlazim,
a volim je!

"Stani...stani..stani! Nema piratskih linkova, nema stranih sajtova, nema pornjave?!Kako se niko ne buni?!"

Zato što ne znaju.

Ova čorbica se kuva u tišini.
A glavna mirođija su, pa ko bi drugi? Jenkiji.

Amerikanci samo što nisu doneli zakon o internet cenzuri, po kome će moći da izaberu bilo koji sajt (Vukajliju, Fejs vaše keve, ovaj blog) i da ga obrišu.
Samo tako. "Povreda autorskih prava."
Imate smešnu sliku dve veverice na grani?! Ha! Slikane u Vašingtonu! Briši!
Vaša sestra se slikala u majici GAP-a? Nije original! Briši ceo sajt!
Ismevate američke političare?! Ode vam Twitter!

A ako mislite da se šalim:
Amerikanci uradili nešto pametno.



Ostavljam vas u download-ovanju omiljene muzike sa Youtuba, omiljenih filmića sa onih drugih i pozdravljanju sa prijateljima sa Fejsa. Ili barem u dubokom razmišljanju.
Pre nego što, i njega, cenzurišu.


P.S. Šaljite dalje. Jebimo im sve po spisku!

P.P.S.

Sledeći post će biti smešan. Mnogo. Obećavam.
Srećni Božićni praznici!

Read More