Šta je to malo, što vibrira a sjebava veze?

Šta ti gledaš?!

Ovim putem bih želela, najiskrenije da se NE zahvalim mojim roditeljima na načinu na koji su me odgajili.

Ićiću toliko daleko da kažem da ama baš nikako nisu mogli gore.
Ne znam koji vodič za roditelje su čitali, ali evo šta su meni prepričali -

Nina sine, nije lepo krasti, lagati, ucenjivati, postizati stvari preko tuđeg džepa, ili svoje ruke u njemu.
Oni neće da mi čine medveđe usluge. Takođe otpada uža i šira familija.
I njima su, izgleda, čitali iste bajke.
Od mene se, dakle očekivalo da postanem kulturna, uspešna, samostalna i, nadasve, principijalna jedinka.
Kao što vidite, potpuno su me upropastili.

Ali to im nije bilo dovoljno.
Negde oko četrneste godine, (ovaj link nije za mlađe od osamnaest.), moj otac je uradio nešto što nijedan otac, NIKADA, ne treba da uradi.

Evo kako se to deslo

Bilo je neko, pakleno vruće popodne. Ćale i ja smo se još paklenije posvađali.
Njemu je dopizdeo lom u mojoj sobi. On je to zvao haos. Ja sam to zvala - kreativna preglednost.
Razlika u mišljenju je bila nepremostiva.

Kako se "rasprava" zahuktavala, tako je moja inspiracija dobijala na jačini -
"...je moj lični prostor! I ako ne možeš da ga gledaš, što ulaziš!? Samo me smarate! Ja hoću privatnost! Ja znam svoja prava! Pubertet NIJE faza!"
Mislim da sam u ovom trenutku zalupila vrata. Ok, imala sam četrnaest. Zalupila sam vrata.
Tačno se sećam, njegovog napola zbunjenog, napola besnog, prigušenog glasa sa druge strane - "Tek joj porasle sise al zato je pustila jezik..."
Onda je tata uradio jedino što, odgovornom roditelju priliči u takvoj situaciji. Otišao je po mamu.
Razgovor koji je usledio obogaljio me je za ceo život.

Bio je to jedan od onih razgovora. O batama, sekama i seksu po svlačionicama.
Znate ono, klimanje glavom, značajni pogledi, lična iskustva (o, agonije)...ceo paket.
Razgovor je trajao dva sata.
Šteta traje preko dve decenije.

Kako to mislite, MORA DA BOLI?!

Nisam tačno sigurna šta su mi sve rekli. Ja sam i dalje bila šokirana time što su mi, navodno, porasle sise.
Ne brinite. Nisu.

Mnogo bitnih stvari je izrečeno te, sudbonosne godine. Šta, mislili ste da su se zaustavili na jednom razgovoru?
A, ne, dobacivali su se mojom krhkom psihom, sa spretnošću naših fudbalera. Čudo nemam tikove.

Ipak, sve što su mi rekli imalo je malo poente. Kao da su budućeg, Boingovog, pilota za letenje obučavali u Jugu. Podjednako zajebano, ali teško da pali.

Posle mnogo godina, zaključila sam da ne mogu da ih krivim. A evo i zbog čega.

A SADA, DVE STVARI ZBOG KOJIH NAŠI RODITELJI, POJMA NEMAJU O ZABAVLJANJU

1. Oni su kroz veze, vežbali za brak. Naše veze su brak. A za šta vežbamo, jebem li ga.

Zamislite samo, kako je toledalo.Šetnja Knezom, držanje za ručice. Pa onda, lagano, do poslastičarnice na kesten pire i bozu.
Pa igrankica u Mašincu. Malo sedenja u parku. Bioskop. Pa je otprati do kuće. I sve tako flafi i roze i po protokolu. Dovoljno je bilo da se poljube, nasmeše i počnu da se zabavljaju. Obratite pažnju - z.a.b.a.v.lj.a.j.u.

A MI?!

Prvo se, kao kreteni pokrljamo. Tek onda popunjavamo mentalni formular u kome nam je pod,
 a) do veze
 b) možda do veze
 c) prvo kombinacija, al moguće da mi je do veze
 d) biću u vezi koja je kao kombincija
 e) biću u kombinaciji koja je kao veza
 f) biću u kombinaciji veze i kombinacije, sa primesama slobodne ljubavi, celibata, povremenog varanja i      ozbiljnog predloga za trojku sa njenom cimerkom
 g) neću biti u vezi. Pa se zejebeš.

Vidite? Viiiiiiiidite? A oni su jednostavno išli na jebenu bozu!

A onda kada uđete u tu jebadu, počinje pravi šou. Mislili ste da ćete lepršavo proplesati kroz taj deo vaše mladosti?

E pa i ja sam mislila da je Barni Stinson strejt. Život nije fer.

Pa opet, možda je i bilo znakova.

No, veze su postale preiše komplikovane i jako često ni malo nalik zabavljanju.

A ko je za to kriv?

Mobilni telefoni.

Ti mali gadovi su se toliko uvukli u našu svest da su nas pretvorili u rilejšnšip zavisne imbecile.
-Ustao si. Pošalji joj poruku.
-Doručkovao. Vreme je za drugu.
-Već je 5?! Bolje da je pozovem.
-Jbt, odložili kolkvijum! Ljubavi, nećeš verovati...
-Šta, ti si pala ispit?! Pa popravićeš bebo...
-Au, 8! Sad će joj serija. Opet zovem, dok ne počne!
-Istuširao se. Sada još da legnem. Ao, ne, nisam poslao poruku pred spavanje!

Znam kad ležeš. Ako ovaj telefon ne zazvoni za deset sekundi!

O, Bože! Zna kada ležem! Jebeš sušenje kose! Moram.naći.mobilni.
10.
9.
8.
Kako to misliš, nemam kredita?! Zovi SOS!
4.
3.
2.
1.
Send, send, send!
Message delivered.

O ljubavi, znala sam da me voliš!

Kriza sprečena.
Ili nije?

Uz modernu tehnologiju, naše veze postaju prava, mala, trka sa vremenom. Samo što ne postave checkpointove po gradu, da bi nas podsetili kada treba da se javljamo jedni drugima. A to je kao super lepak za veze!
Kada znamo, apsolutno svaki aspekt života svog partnera, on postaje neizostavljiv deo našeg. Mi se češće viđamo, provodimo više vremena zajedno. Spavamo jedni kod drugih. Kuvamo. Idemozajedno  na mora, zimovanja, vikende, rođendane, do babe, faksa, kontejnera.
Ukratko, ono što je za njih bila simulacija braka, za nas je jebeni rijaliti šou.
Čak i ako pobedimo već smo sve videli.
A tek onda nastupa, realan život.

I tako su, moji roditelji, mene pretvorili u kompletnog i potpunog cinika.
Zajebite ono što vam drugi kažu.
Poklonite onoliko sebe koliko možete, ali ostavite dovoljno da biste mogli to da uradite i drugi put.
Sad istoj ili drugoj osobi, prosudite sami.
I ne brinite ako nemate pojma šta valja. Ukačićete vremenom. Valjda.
Ja sam cinik - optimista.
Nije ni čudo što ludim.
Ko prvi do Laze, drugima čuva mesto!

Ne brinite, rezervisala sam sobu.

I taaaaaako. Nadam se da vam se svideo post. Volela bih da mi kažete šta mislite, jer još uvek tragam za rešenjem ovog, jelte, golemog problema.
Takođe, ako vam se lajki, dole, levo je malo plavo Share dugme. Do it for science! Do it for you. And...do it for me! Čuvam vam mesto u Lazi, sećate se?

P.S. Ako je neko primetio, (eh, snovi pusti), bloga nije bilo nedelju dana. Imala sam neke od najfantastičnijih dana u životu i jedan od najgorih stomačnih virusa ikad. Ako vas zanima kako to ide zajedno, vičite, pa ću vam ispuniti želju. Ako imate neku ideju za blog, davajte, biću vam, beskrajno zahvalna!
Aj pa, u zdravlje i vidimo se u nedelju!

-