Blog za preživljavanje života

...

петак, 16. децембар 2016.

Najčešća Fejsbuk prevara u Srbiji GORA nego da vam ukradu profil



Verovatno ih znate. Ljude u savršeno iskrojenim sakoima, idealno retuširanih fotografija i samozadovoljnog smeška nakačenog na pokrivalicu sponzorisanog posta. Verovatno vam iskaču u Njuzfidu negde između Đokovića i reklame za najnoviju kolekciju butika koji ste se jednom zeznuli da lajkujete. I pitate se, sasvim opravdano, od čega ti silni "internet eksperti", "gurui", "stručnjaci", "key executive account adviser manager strategist editori" žive. 


Nečesto od svog znanja, prečesto od tuđeg neznanja. 

Internetu nije lako. Svako malo ga ruše, lome, pale, tresu i rasplaču. Ali u poslednje vreme je poplavljen talasom ljudi koji su SRUŠILI, SLOMILI, ZAPALILI, ZATRESLI i napokon RASPLAKALI internet. Od muke. 

Vazda beše da je Srbija zemlja sa najviše stručnjaka po metru kvadratnom, da su svi Tviteraši politički analitičari, a svako ko ima blog misli da je pametniji od glavnog i odgovornog urednika. Danas je dovoljno da prođeš pored APR-a da ti se status promeni u CEO at Sam Svoj Gazda. I dok se pravi stručnjaci retko gde pojavljuju jer se danonoćno bave brojkama, kvazi eksperti iskaču po Fejsbuku jer se bave rečima. Najčešće tuđim.

I dok im se stručna zajednica domaćeg interneta smeje, ishod na sveopšte zaprepašćenje često ispadne tužan.
Dok pravi radnik osam sati troši na krvav rad, postoji ozbiljna šansa da će mu pamet soliti neki "guru" koji pojma nema, ali tih istih osam sati troši na besramnu samopromociju. I onda više ništa nije smešno.



Tužno je lako razlikovati prave stručnjake koji zapravo mogu da vam pomognu od "gurua" koji su platili profi fotografa i dva programera iz zgrade da im naprave sajt. 

Pre nego što vi ili vaša kompanija puknete pare na nekoga ko će vam na pitanje "šta da radim" odgovarati nasumičnim izbacivanjem reči "content, ROI i sinergija sadržaja", postavite njegovom guru visočanstvu sledeća tri pitanja.

Gde si radio?

"Stručnjaci" će vam sve reći. Sve, zapravo, osim toga gde su to nazovi znanje pokupili. Teoriju su naučili na sajtovima motivacionih govornika ili sebi sličnih foliranata. LinkedIn im obično izgleda ovako:

2010. Graduated at Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu
2012. Pripravnik at marketinška agencija Stani - Pani. 
2016. Ekspert za Digitalne komunikacije, marketing, Društvene mreže, Account menadžment, Internete, torente i kačenje motivacionih citata po Instagramu (povoljno)

Te četiri godine između su verovatno proveli na duhovnom hodočašću internetom sedeći uz laptop na ravnicama Tibeta i lajkujući slike Pepe Imazu. Žao mi je, ali ako neko ne može da vam kaže šta je konkretno radio, ne očekujte da će vam ikada reći šta konkretno vi da radite.

Oh, pogledaj te nijanse tekstila. Deluje kao profesionalac, dajmo mu evre!

"Gde je to što si radio?"


Internet i besna žena nikada ne zaboravljaju. Ako novinar ne može da vam pošalje link barem jednog starog teksta čijeg stila se sad stidi, ili urednik bar jedan naslov o kojem i dalje razmišlja dok se tušira, beži od njega kao Tasovac od konkretnog rezultata. Isto važi za sve koji se bave tim famoznim digitalom. Ovo je najmerljiviji posao na svetu. Ne daj pare dok ne vidiš brojke. 

Poslednjih pet godina živim na internetu i od njega i imam lep spisak uspeha koji me drže sitom i ništa manji spisak grešaka koji me drže budnom. Ukoliko vam "stručnjak" kaže kako on ne kreira sadržaj nego savetuje kao i da posle njegovih analiza klijenti izlaze neverovatno zadovoljni, budite vrlo oprezni.

Postoji mesto u kojem vredi platiti da bi ti neko rekao ono što hoćeš da čuješ, ali tamo ne primaju karticu. Mnogi tek nakon što ih opelješe uvide da je najstariji zanat ostao daleko pošteniji od ovih novih. 

Da se razumemo, pri stručnoj spremi za poslove na internetu ne govorim o diplomi. Kreativnost se ne može diplomirati, ali se efikasnost vrlo lako može izmeriti. Narodski rečeno: Ne zanima me kakve škole si završio, zanima me kako posao možeš da završiš. Postoji jako jednostavna metoda provere koja srećom košta koliko i jedno pivo posle posla:

"E, Gale, je l' znaš Mokija?"

Internet u Srbiji je kao onaj kafić u kraju u koji dođeš na kiselu i saznaš ko se oženio, ko razveo, a koja drugarica iz srednje je opet trudna. Svi se znamo. I svi sve znamo. Ovo nije mala bara. Ovo je jedno veštačko jezero po kojem svi veslamo, a barem smo jednom jedni druge preveslali. Ako te zanima kakav je neko - pitaj. Idealno nekoga ko o svom radu polaže račune i svojim radom ih svakog meseca plaća.
Dakle, ako dotičnu osobu ja ne znam, mora da je zna neko ko verovatno sedi sto pored mene. Ako je ni on ne zna, ili makar nije čuo za nju, otvori četvore oči i zatvori čekovnu knjižicu.

Žena je nedavno kao predavač na stručnoj konferenciji rekla da je urednica jednog od najposećenijih sajtova u Srbiji. Bila je glasna i nejasna. A i bilo mi je čudno što je ne znam. Šetnja kroz Gemius kasnije otkrila mi je da taj sajt nije u top 20, što je okej ako si sajt o kritikama filmova, ali je nedopustivo ukoliko nekome naplaćuješ da ga savetuješ kao medijski ekspert.

Pre par dana je druga koleginica tvrdila da sajt za koji radi ima dnevnu posetu od nekoliko stotina hiljada pregleda stranica. Tri klika kasnije videla sam da imaju jedva sto hiljada. U laži su kratke noge, a za takvu laž i javni blam bi od svake ozbiljne redakcije dobila nogu.

Pravi stručnjak će ti pokazati, a ne iskazati da je stručnjak, baš kao što pravi autoritet neće morati da ti ponavlja da to jeste.

Naravno, da li je neko guru ili je samo naučio da se gura, svakako ćete saznati kada ga iz Worda prevedete u Excel.

Samo se nadam da ćete to saznati na lakši način.



Реакције:

0 коментара: