Pred
mene je tresnuo veliki beli koverat. Otac
je i dalje držao podignutu ruku iznad stola na koji ga je bacio. Novembarsku
košavu koja je tukla po prozoru nadglasao je nagli muk. Tata nije progovarao. Videlo
se da je besan. Bio je ubeđen da je u pitanju neka kazna.
- Jel
si ti platila račun za telefon?
- Nije
ovo tužba. Rukom je pisano, a i nema šanse da ih pakuju u ovolike koverte.
-
Znači nisi! Pa, dobro, da li si ti normalna,...
.jpg)
