Blog za preživljavanje života

...

понедељак, 27. фебруар 2012.

Zašto su devojke zle?

Devojke su kučke.
Muškarci su kreteni.
A i jedni i drugi se ponašaju kao deca!

Ove tri izjave možete čuti u sva tri doba dana, svakoga dana.
Pa, majku mu, kada ih svi ponavljaju kao klinci matiš, mora da je tačno, jel da?

Pa, dečaci i devojčice, hajde da se igramo prvom izjavom. I mojom glavom.
Zašto?

Zato što ću vam odmah reći - jesmo. Kučke smo.
And not in a good way.
Ićiću toliko daleko da kažem - devojke su zle. Zle. ZLE.

ŠTA?!



JUDO!!!


BRUTE!!!


Kako se samo usuđujem da sabotiram sopstveni pol?!
Pa, zaslužile smo. Poneke. Ponekad.

Da počnemo.

Poćićemo od vašeg kućog ljubimca.

Svi ga imate.

Da, da. Svi.

Svuda vas prati, uglavnom vas zeza, nikada ne spava i uvek je gladan.

Upoznajte...

Vaš Ego.

Ostavićemo mužjake ovog ljubimca za drugi put.

Sada ćemo se pozabaviti ženkama.
Zlim, zlim, ženkama.

Scena.

Mali klub sa velikim cenama

Posle dva sata biranja obuće, sređivanja svih mogućih ćelija na telu i nemogućih najlon čarapa, konačno si izašla u grad. Drugarica ti je već pijana ko tinejdžer na Beer Fest-u, a taksista vas je odrao.
Klub je prepun.
Dok ste stigle do stola triput su vas ispolivali, a ona najlon čarapa počinje da se cepa. Osećaš to u dubini napaćene duše.
Uz sve to, dobile ste sto u samom ćošku, ispod najvećeg zvučnika.
Nisi ni sanjala da bubrezi mogu da posluže kao pomoćni vuferi. Čak ti i piće skače u ritmu.
A oko vas. Sve sama deca. To ako se dvaput obrijalo...poješćeš sopstveni telefon.
A on ne zove. Kuuurva.
Od kad ste raskinuli pre pola godine, četiri dana, deset sati i tačno trideset tri minuta, nije se udostojio ni da te cimne!
A zato te ovaj, sadašnji proverava ko bebu. Samo fali alarm da ti okači oko vrata.
Ali nebitno. Izgledaš fantastično. Još samo da neko to primeti.

...No, dragi čitaoci, kako noć odmiče to "neko", prelazi u "bilo ko". Avaj, niko joj ne prilazi.
Oni klinci zapevaju uz "Kad sam dečak bio", ne osećajući ironiju nedostatka lične karte. A i oni matori, zadrigli, ni da se okrenu. Istina, poneki lik u prolazu je ošacuje, ali ni da zastane. Ni da se saplete, sunce mu nedopijeno!
I Ego, koji je to data odmarao u svojoj našminkanoj kućici počinje da laje. Oće u šetnju. 
A onda, negde na horizontu, ženka Ega ugleda mužjaka. Pogledi im se sretnu, nastupa...




Opaaa. Target spotted. 


Ne mogu da verujem da sam konačno izašao. Pala Barsa, pala kinta.
Dobar tiket - dobro veče.
E, sad još da upoznaš neku normalnu ribu...č ekaj, mali, pa ti si već pijan?
To ne postoji. Nema. Kraj. Izumrlo.
Sve ove oko tebe su na izvolte. Vidi se iz aviona da svima daju.
Svima osim tebi, jelte.
Ali nema veze.
Šta to izviruje iza zvučnika?!
Fina haljinica, ni predugačka ni prekratka, gle kako se smeje.
Jbt, još je i slatka.
Pogledala te! Dobro, polako, zajebe se čovek. Možda je slučajno.
Jok, ba, evo opet! Nasmešila se.
Ok, majstore. Stegni bulju, u napad!

Sada se njihova dva Ega približavaju. Oprezno se njuškaju, obilaze jedan oko drugog.
Njegov Ego obigrava oko ženke, plaća joj piće, uzvraća osmehe. A njen?




Njen tek počinje da radi...




Nije loš ovaj lik. Mislim, izgleda malo smotano i sav je nekako šonjav, ali barem je OK obučen.
A i čini se da nije potpuni mentol.
Dobro, realno, Đorđe izgleda spava, tako da će, valjda, prestati da me bombarduje porukama. Pošto se moj retardirani-bivši-koji-ne-zna-šta-je-imao-crkodabogda, ne javlja ni posle pola godine, četiri dana, osam sati i tačno osam minuta, taman ćeš malo da se zabaviš, da ne bude da si džaba nabadala u dvanesticama.

A on?


Bože, kako je ranjiva. Malo - malo, pa dotakne kosu. Trepće. I njena ortakinja se skontala sa tvojim drugom. Još kaže da ne vara. Pa da li je moguće? Konačno! Normalna riba!
Počinjete da igrate, kako se samo uvija oko tebe. Mislim, okej, kontam da nisam psiholog, ali ono...sedi mi na, ovaj, Frojdu, tako bih rekao da joj se sviđam, he -he.
Ok, zabacila je glavu, njena kosa mi je na vratu, to je to, mali, napadni!

- Imam dečka.

- Molim?!

- Pa, šta ti je, šta skačeš, samo se zezamo!

Normalna riba? Aha, i još te je upecala.


I onda...onda dolazi taj momenat.

- Pa dobro, imam i ja devojku.

- Ma, daj, rekla sam ti da ne varam.

Rekla je.
Rekla je ona mnogo toga.

I tako...Njen ego je nahranjen, njegovom je lupila šamar i to će nas dovesti do sledećeg posta.

Naravoučenije, nahranite Ego pre nego što izađete iz kuće. Ne budite kanibali.
I kad ste već tu, pritisnite dole šer dugme, podelite karte za besplatnu projekciju bloga.
Ili lajkujte ako vam se ovakav splet o(h)kolonosti ne sviđa.

Pa -pa






Реакције:

2 коментара:

Stasha је рекао...

so true...:)

Nina је рекао...

Indeed! ;))