Dom.
Za mnoge, iskusna oaza sigurnosti i blaženstva.
Malo ostrvo mira u moru velikih kretena.
Stabilno tlo usred potresa okrutnog sveta.
Kap nirvane, umotana u vremenski pokrov...pa, shvatili ste.
Pa šta, ako nije baš kućica iz američkih serija sa belom nazubljenom ogradom?!
Naše očajne domaćice su zapravo domaćice. I zapravo su očajne.
E sad, neki imaju viletine, neki betonske a neki kartonske kutije...ali jedno je sigurno:
Možda ne živimo u prestižnim kućama, ali se svi trudimo da pre stižemo kućama.
Tako je bilo i sa mnom.
A onda se, jednog vrelog letnjeg dana, moja kućica pretvorila iz ovoga:
U ovo:
Niko od mojih ukućana nije baš siguran kada se to desilo.
Negde između jutarnjeg provetravanja i brisanja prašine...moja kuća je odlučila da nas pobije. Sve.
Da, da nas pobije.
SVE.
Tog jutra svako parčence metala u mojoj kući, koje je imalo makar i najmanji dodir sa strujom postalo je naelektrisano. Vrlo naelektrisano.
Prva je na redu bila moja majka. Prala je sudove, kada je, odjednom, slučajno, rukom dotakla metalni deo slavine.
Bila je odbačena pola metra unazad i besplatno isfrizirana. U Ajnštajn stilu.
Bili smo šokirani. Bili smo zgranuti. Bili smo zaprepašćeni!
...Potpuno smo zaboravili.
Vrhovni sud našeg stana, moja baba, (ne, stvarno, moja baba), je za sve okrivila kuhinjski bojler.
Bilo je odlučeno da do danjeg, niko neće prati sudove.
Svi su bili srećni.
Ptičice su pevale, nervozni vozači su svirali.
Brat je otišao da se tušira.
A onda...
Bio je katapultiran iz kade, pravo na 'ladan pod. A svi znamo koliko je to opasno. A ni strujni udar nije naivan.
Sav spržen i istraumiran, uspeo je da otključa vrata. Svaka dlačica na telu mu je bila naelektrisana a iz razbarušene kose mu se dizao dim.
Ok, kućo. Ovo znači rat.
Posle više duboko - naučnih eksperimenata kako bi utvrdili uzrok problema, (čitaj, mene je spržio TV, babu veš mašina a tatu peć), došli smo do genijalnog zaključka da je problem u struji.
Bravo, Šerloče.
Dakle, sve što je trebalo da uradimo jeste da se držimo podalje od električnih aparata i metala koji ih okružuje.
Želela sam da živim.
To je otprilike značilo : nema vode, tuširanja, pranja sudova, kuvanja ručka, gledanja TVa, kompa, sijalice, niti bilo čega drugog.
Želela sam da umrem.
Ali onda bi Kuća pobedila.
A to nismo smeli da dozvolimo.
Tokom dva strašna dana, trajao je krvav boj!
Gubici su bili veliki na obe strane.
U Kuću niko nije dolazio. Niti je o njoj brinuo.
Previše su se plašili.
Čak je moj papagaj pretrpeo strujni udar.
Niko nije bio bezbedan.
U tom, mračnom času, moj otac je odlučio da se suprotstavi!
On je bio balkanski alfa - mužjak!
Ma bio je i alfa i omega svih mužjaka! Doduše nije bio Delta.
Rekao je da će se sve srediti. Rekao je da će on sve popraviti.
Pokušao je.
Začudili biste se, koliko ćelavi ljudi izgledaju čupavo kada ih tresne čika Volt.
Sledećeg dana, provedenog u strahu, ja nisam mogla više.
-Tata.
-...
-Tataaa.
-...
-Tataaaa! Tata! Tataaa!
-Šta je?!
-Učini nešto! Hoću da se tuširam!
-Pa dobro, šta sad, Nina sine, uzmi glinericu...
-...
Sutradan je, suočen sa pobunom u svojim redovima i pretnjom dezerterstvom, tata preduzeo herojske mere.
Ušao je u stan i sa kezom od uva do uva, ponosno objavio :
-Problem je rešen!
-Doveo si električara?
-Ne, kupio sam svima gumene papuče! Guma je odličan izolator!
...
Šalu na stranu, papuče jesu pomogle. Malo.
Posle još nekoliko elktro - šokića i optužbi da pokušava da nas pobije, tata je konačno pozvao pomoć i problem je otklonjen. Ispostavilo se da su se od starosti prespojile instalacije.
I tako je mir sa Kućom uspostavljen.
Za sad.
Taaa-daaa. Evo trećeg dela Ispovesti. Nadam se da vam je bilo zanimljivo i da me nećete optužiti za krađu dragocenih minuta vašeg života. U tom slučaju živim na Madagaskaru i zovem se Hilda.
E sad, molim vas da mi kažete šta mislite. Ne znam da li da nastavljam Ispovesti ili da počnem sa smešnim temama tipa veze, tipovi ljudi i tak' to.
Eniiivej, hvala što ste čitali. :))
Za mnoge, iskusna oaza sigurnosti i blaženstva.
Malo ostrvo mira u moru velikih kretena.
Stabilno tlo usred potresa okrutnog sveta.
Kap nirvane, umotana u vremenski pokrov...pa, shvatili ste.
Pa šta, ako nije baš kućica iz američkih serija sa belom nazubljenom ogradom?!
Naše očajne domaćice su zapravo domaćice. I zapravo su očajne.
E sad, neki imaju viletine, neki betonske a neki kartonske kutije...ali jedno je sigurno:
Možda ne živimo u prestižnim kućama, ali se svi trudimo da pre stižemo kućama.
Tako je bilo i sa mnom.
A onda se, jednog vrelog letnjeg dana, moja kućica pretvorila iz ovoga:
 |
| I love you |
U ovo:
 |
| I kill you! |
Niko od mojih ukućana nije baš siguran kada se to desilo.
Negde između jutarnjeg provetravanja i brisanja prašine...moja kuća je odlučila da nas pobije. Sve.
Da, da nas pobije.
SVE.
Tog jutra svako parčence metala u mojoj kući, koje je imalo makar i najmanji dodir sa strujom postalo je naelektrisano. Vrlo naelektrisano.
Prva je na redu bila moja majka. Prala je sudove, kada je, odjednom, slučajno, rukom dotakla metalni deo slavine.
Bila je odbačena pola metra unazad i besplatno isfrizirana. U Ajnštajn stilu.
 |
| Totalno si moderan, mačak. majke mi |
Bili smo šokirani. Bili smo zgranuti. Bili smo zaprepašćeni!
...Potpuno smo zaboravili.
Vrhovni sud našeg stana, moja baba, (ne, stvarno, moja baba), je za sve okrivila kuhinjski bojler.
Bilo je odlučeno da do danjeg, niko neće prati sudove.
Svi su bili srećni.
Ptičice su pevale, nervozni vozači su svirali.
Brat je otišao da se tušira.
A onda...
 |
| Pa...bum. |
Sav spržen i istraumiran, uspeo je da otključa vrata. Svaka dlačica na telu mu je bila naelektrisana a iz razbarušene kose mu se dizao dim.
Ok, kućo. Ovo znači rat.
Posle više duboko - naučnih eksperimenata kako bi utvrdili uzrok problema, (čitaj, mene je spržio TV, babu veš mašina a tatu peć), došli smo do genijalnog zaključka da je problem u struji.
Bravo, Šerloče.
 |
| Elementary, my dear Wattson |
Dakle, sve što je trebalo da uradimo jeste da se držimo podalje od električnih aparata i metala koji ih okružuje.
Želela sam da živim.
To je otprilike značilo : nema vode, tuširanja, pranja sudova, kuvanja ručka, gledanja TVa, kompa, sijalice, niti bilo čega drugog.
Želela sam da umrem.
Ali onda bi Kuća pobedila.
A to nismo smeli da dozvolimo.
Tokom dva strašna dana, trajao je krvav boj!
Gubici su bili veliki na obe strane.
U Kuću niko nije dolazio. Niti je o njoj brinuo.
Previše su se plašili.
Čak je moj papagaj pretrpeo strujni udar.
Niko nije bio bezbedan.
U tom, mračnom času, moj otac je odlučio da se suprotstavi!
On je bio balkanski alfa - mužjak!
Ma bio je i alfa i omega svih mužjaka! Doduše nije bio Delta.
 |
| On je Delta. I alfa i omega. |
Rekao je da će se sve srediti. Rekao je da će on sve popraviti.
Pokušao je.
Začudili biste se, koliko ćelavi ljudi izgledaju čupavo kada ih tresne čika Volt.
Sledećeg dana, provedenog u strahu, ja nisam mogla više.
-Tata.
-...
-Tataaa.
-...
-Tataaaa! Tata! Tataaa!
-Šta je?!
-Učini nešto! Hoću da se tuširam!
-Pa dobro, šta sad, Nina sine, uzmi glinericu...
-...
Sutradan je, suočen sa pobunom u svojim redovima i pretnjom dezerterstvom, tata preduzeo herojske mere.
Ušao je u stan i sa kezom od uva do uva, ponosno objavio :
-Problem je rešen!
-Doveo si električara?
-Ne, kupio sam svima gumene papuče! Guma je odličan izolator!
...
 |
| Oh, dear |
Šalu na stranu, papuče jesu pomogle. Malo.
Posle još nekoliko elktro - šokića i optužbi da pokušava da nas pobije, tata je konačno pozvao pomoć i problem je otklonjen. Ispostavilo se da su se od starosti prespojile instalacije.
I tako je mir sa Kućom uspostavljen.
Za sad.
 |
| Dn- dn- DN |
Taaa-daaa. Evo trećeg dela Ispovesti. Nadam se da vam je bilo zanimljivo i da me nećete optužiti za krađu dragocenih minuta vašeg života. U tom slučaju živim na Madagaskaru i zovem se Hilda.
E sad, molim vas da mi kažete šta mislite. Ne znam da li da nastavljam Ispovesti ili da počnem sa smešnim temama tipa veze, tipovi ljudi i tak' to.
Eniiivej, hvala što ste čitali. :))
.jpg)
2 коментара:
Oh, divno! Moze neka ispovest vezana za veze :P ^^
Svidja mi se sto si povecala broj slika, savrseno upotpunjuju pricu xD Mozes malo i da mesas, malo nesto drugo, pa se posle vratis na Ispovesti baksuza itd :D Super u svakom slucaju! *thumbs up*
Постави коментар