Ispovest večitog baksuza

Na početku beše...

... ne, čekajte sekund. Da probamo ponovo.

Ja sam bakuz. Ali, vidite, na ovom svetu postoji mnogo baksuza. Zapravo, toliko mnogo da se oni mogu podeliti na više, potpuno legitimnih, vrsta. Da biste istinski razumeli moju, morate dobiti malo pojašnjenje.  Tako, po KOSinusnom sistemu (kinjenje okrutne sudbine), imamo :

1. Povremene baksuze ili homo baksuzus periodicus

(Ne)Srećnike koji povremeno ugaze u pseće govanjce, kupe već pokvareno mleko ili odluče da se isfeniraju pred pljusak. Ova vrsta je veoma rasprostranjena i posebno cenjena.
Oni, nažalost, još uvek nisu evolutivno dostigli stepen sledeće vrste, te su skloni samosažaljenju. Nepripremljeni poput brucoša na ispitu oni nepokolebljivo veruju da je za njihov baksuzluk kriv svako od vođe masonske lože Zimbabvea do krsnog kuma Milke Canić.



2. Tupave baksuze ili homo baksuzus idioticus. 

Oko ovih individua vodi se veliki broj naučnih rasprava. Naime, kako je istaklo litvansko Udruženje za Baksuzna Istraživanja i Muvanje Eskima, ne može se sa sigurnošću utvrditi da li ovi ljudi nemaju sreće ili su prosto rečeno imbecili.
Postoje slučajevi u kojima su primerci homo idioticusa viđeni kako pričaju  viceve o pandurima  - članovima interventne ili sede na vrhu drveta u sred oluje noseći Hello Kitty kišobran. I to nežno pink boje.
Kako U.B.I.M.E otkriva, podatke o razlici između baksuzluka i gluposti ovih ispitanika, ponekad, ipak, možemo dobiti.  Samo treba da podelimo koren iz petog kvadratnog korena, količnika recipročne vrednosti pi. Slažemo se sa njima.

3. Lančane baksuze ili homo baksuzus kad-te-neće-neće-cus. 

Pripadnici ove vrste se odlikuju unezverenim pogledom, znojavim dlanovima i pulsirajućim čirem na želucu. Njihov životni moto je, kao što kaže naš narod - "Muka na muku ide" ili kako kažu u mom selu, "sranje se na sranje lepi".
Ako Periodičnom baksuzu pukne guma, on će imati rezervnu i stićiće sa blagim zakašnjenjem. Tupavi baksuz će tek posle pola sata shvatiti da nešto ne valja. Sat vremena će tražiti gumu, zameniće pogrešnu i na kraju će krenuti peške. Usput će se izgubiti.
Lančani baksuz, međutim, neće biti te sreće. U trenutku kada mu bude pucala guma, nestaće mu benzina, žena će početi da mu se porađa, a pandur će ga zaustaviti jer mu ne radi levo štop - svetlo. Dok bude izlazio da plati kaznu, poslednji primerak zelenoglavog orla, koji je iskorenjen u Evropi, posraće mu se na glavu. Sreća u nesreći ove vrste je bliska srodnost sa homo periodicusom, pa se ovakva dešavanja pnavljaju u malo daljim iako ni malo prijatnim, talasima.


3. Večiti baksuz ili homo baksuzus eternikus. 

Poslednja kategorija, predstavlja vrstu toliko jakog baksuzluka da prevazilazi vreme - prostor kontinuum i svojim postojanjem izaziva samu logiku.
Ove mučene, proklete duše, žive u neprekidnom strahu od sopstvene sudbine. Čitav njihov život, ma i samo njihovo začeće zapravo je splet tužnih, oh, tako tužnih okolnosti. Baksuz eternikus je začet pucanjem najbezbednijeg kondoma, koji je prošao ispitivanje Evropske unije, CIA-e i akceleratora čestica u CERN-u. Takođe mu je majka bila na piluli. Upisali su ga u najbolju osnovnu i stavili pored najvećeg štrebera...koji mu nije davao da prepisuje. U srednjoj je bio odličan matematičar, samo je uvek zaboravljao da stavi minus pored konačnog rezultata, pa mu je takva bila i ocena. Pao je godinu. Kada se konačno iskobeljao iz srednje, upisao je Akademiju za Opštu Zaludnost u Donjem Brijanju. Završio je sa prosekom 10, samo da bi tamo izbio skandal prodavanja jeftinih diploma. Nije bio kriv. On je svoju skupo platio. Devojke su ga volele toliko da su se tri udale za njega, rodile mu četvoro dece, unajmile pet advokata za razvod i još šest za parničenje oko alimentacije. Pokušao je da se ubije skakanjem sa mosta ali je pao na brod i ubio poslanika PUPS-a (partija udruženih penzionera Srbije), koji je tog dana punio 93 godine.
Sude mu za ubistvo, remećenje javnog reda i mira i letenje bez dozvole.
Još uvek je živ.



Dakle, dragi moji, pogodili ste. Ja sam večiti baksuz. Baksuz - jbni - eternikus.

Umesto upoznavanja i razmenjivanja uobičajenih ulizivanja, imaćete priliku da čitate, imenom, prezimenom i JMBG-om moja, lična, baksuzna blamiranja.

Kao što rekoh, nema uobičajenih upoznavanja. Toga imate, verovatno i preko glave. Ako vam se bilo koji ugao usana, makar i nano sekund , trznuo nagore, onda sam ja srećna ko baba pred penziju. Ako nije - osujte paljbu, ja sam ipak samo ugrožena vrsta a ovo je samo mali eksperiment iz koga mogu mnogo da naučim. :)

U sledećem postu - Baksuz se ne postaje, baksuz se rađa ili "Kako sam postala medicinski fenomen"