Pod invazijom smo. Nevidljivom, nametljivom,
neprekidnom. Nepoznatom.
Ipak,
nešto se dešava, nešto toliko ozbiljno da se čak i neozbiljni, ozbiljno
plaše.
Ta
najezda se svako veče u tišini luksuznog stana tiho uteže u tajt džins, oblači
kežual košulju i podešava vintidž naočare.
I dok
se pošast baršunastim korakom spušta musavim ulicama Savamale, iza nje ostaje
trag skupog parfema, vonj jeftinog vina i, poneka, ispod oka prošaputana reč –
hipster.
 |
| PSSSSSSSSSSST! |
Odlučna
da je pronađem, krenula sam tragom ove zveri, u „KC Grad“. U srce njene
tertorije. Želela sam da je ulovim u prirodnom okruženju. Samo, kao svaki
lovac, htela sam prethodno da znam šta tražim.
„Hipsteri
su ljudi koji slušaju alternativnu muziku, uzrasta od oko 15-20 godina“, rekao
mi je Dušan Hadži Nikolić, novinar portala „Mondo“ koji se prethodno bavio ovom
temom.
„Možeš
da ih prepoznaš po šarenim majicama, platnenim patikama, uskom džinsu i onim
velikim starinskim naočarima. Uglavnom slušaju indi rok i izlaze po
„alternativnijim“ mestima, tipa „KC Grad“, „Šipražje“, „Brod“, ili
poziraju u parku ispred hotela „Palas“. Ne očekuj da kažu da su hipster,
to je kod nas tabu“, upozorio me je kolega.
 |
| PAS - JER JE SLIKA OBIČNOG HIPSTERA PREVIŠE MEJNSTRIM |
Kako,
bre,poziraju a neće da priznaju, pitala sam se. U, stvari, pitala sam
Aleksandra Z, studenta iz Beograda koji je u potpunosti odgovarao navedenom
opisu.
„Pa,
kako ne, ima hipstera kod nas, i to sve više i više. A da li sam ja hipster? Nazivali
su me hipsterom, ali mislim da to nisam.“ Napravio je pauzu.“A čak i da jesam
ne bi me nešto pogodilo.“
Ipak,
ima onih koje bi. Tokom potrage za hipsterom (koji je spreman to da prizna),
uživo sam ispitala preko 50 ljudi, a preko društvenih mreža Tviter i Fejsbuk
pozvala još približno 1500, sa molbom da mi se jave ukoliko poznaju nekog ko se
tako deklariše, ili ako misle da oni pripadaju ovoj misterioznoj subkulturi.
Ja,
hipster?!
Reakcija
je bila burna. Oni koje sam uživo pitala su se ili smejali ili – smrtno
uvredili. „Što mene to pitaš, pa nisam ti ja hipster!“, reagovao je poznati
tviteraš Bojan Radović, poznat i kao @amfibolije, kada sam ga tokom
kafe opušteno priupitala o ovome.
Istog momenta je na svoju tviter stranicu okačio tvit koji
je počeo ovako:
“Upravo su me optužili da sam hipster!”
Optužili. Kao da je to nekakav zločin. Aleksandar je imao
odgovor na ovo:
“Pravi hipster ti nikada neće reći da je hipster. Čim bi to
uradio ispalo bi da sledi pravila, a onda bi postao deo gomile. Poenta hipstera
je da bude drugačiji. Po svaku cenu.”
Drugačiji, možda, ali kakva je to cena?
Bukovski, hipici i "hipster vonabi"
“U Srbiji ima vrlo malo pravih hipstera. Oni predstavljaju
način života. To su najčešće umetnici, ali ne uvek u klasičnom smislu. Oni
crtaju grafite, pišu, fotografišu, žive oskudno, čak skvotuju. Kod nas je
to retko, jako, jako retko[1]”, odlučan je Hadži Nikolić.
Ni Aleksandar nije optimističniji:
“Sve se svelo na modu. A, ironija, filozofija pokreta je da
ne treba slediti stereotipe, a upravo takvim ponašanjem, čak i kada nema
potrebe za njim, svi na kraju i postanu samo veliki stereotip. Otuda i onaj
urbani termin ‘hipster vonabi’“.
 |
| HIBRID HIPIKA, HIPSTERA I BUKOVSKOG. MOVING ALONG... |
Ako
ste pomislili da grupica mladih koji furaju modu, nose uske farmerke,
slušaju prkosnu muziku i bune se protiv sistema nije ništa novo, pa... nemate
pojma koliko ste u pravu:
„Šokirao
sam se kada sam saznao da hipsteri postoje još od 50-tih godina. Pojavili su se
u Americi kao usko povezana grupa koja se drži mimo sveta. Bili su izolovani,
borili se protiv sistema. Iako podsećaju na hipike, nikako nisu isti. Tada su
predstavljali nešto, a danas nemaju tačnu poruku. To je samo šminka i
pretvaranje. “
A,
ako se neko razume u šminku i pretvaranje to su glumci. I novinari. Milica
Gudžulić je oba.
„Ma,
nemaju hipsteri posebne osobine“, rekla mi je Milica odlučno. „To su ljudi kao
svi drugi. Nema tu neke filozofje. Hipsteri koje ja poznajem se čak tako
ni ne izjašnjavaju. Do skoro niko od njih nije znao šta znači biti hipster,
gledala sam ih kako traže definiciju na guglu i smejala se.“ Ipak, baš bi taj
nedostatak filozofije na definiciju hipstera skoro mogao da doda ono čega se
sve mlade definicije užasavaju – rok trajanja.
 |
| STANITE! ZABORAVILI STE POENTU! |
Bunt za poneti
„To
je, za mene, andergraund način života, ne samo odeća i muzika. Nažalost, kod
nas je to samo imidž. Ironija, ali hipsteri navodno cene jedinstvenost, a ljudi
koji hoće da budu hipsteri prihvataju stroga pravila“, smatra Aleksandar koji
za sve krivi pogoršanje domaće muzičke scene:
„Scena
je zamrla. Sve su pozatvarali. Pre dve tri godine je bilo bolje, sada jedva da
imaš gde da izađeš. Sve se to iskomercijalizovalo i postalo previše mejnstrim,
pa se zato i svodi na oblačenje.“
Ipak,
ako je priča o hipsterima kao hipicima modernog doba mogla da bude imalo
tačna, možda njihove majice sa printom, zapravo prenose neku poruku.
 |
| OSIM OVE. |
„Ne.
Lično sumnjam da će ovaj pokret išta promeniti. Pre su mladi bili protiv Slobe,
nešto su radili, menjali. Danas vlada beznađe, nemaš šta da promeniš, pa su oni
ipak kontra. Kontra… nečega. Mlad si, moraš da se buniš, jebiga, uzmeš, čitaš
Bukovskog i eto, moderan si. A to je ništa, lažan bunt”, ubeđen je Hadži
Nikolić. Nije jedini.
Globalna
interet kultura pokrenula je kontra ofanzivu protiv skrivenog „hipster virusa“.
Grupe su osnivane, blogovi su nicali, interne šale su preplavile optičke
kablove od Velike Britanije do Velikog mokrog luga.
Dobili
smo pandemiju. Možda bi precizniji, iako ne stručniji naziv mogao biti pandemia
panica.
Da
bismo razumeli ovaj fenomen, potrebna su nam tri visoko „stručna“ termina.
 |
| DAAAAA? |
Tri
sjaja hipsteraja
Kako
biste zagrebali ispod debelog sloja šminke, bunta i našminkanog bunta, prvo
morate da razumete sleng. Kao što su pankeri imali „Oi!“, reperi „Yo“, a hipici
„Dajmo miru šansu“, tako i hipsteri imaju tri reči koji definišu ovu „stelt“
subkulturu. To su – hip, hejt i hajp.
U
hipster Bibliji, poznatoj kao „Urban Dikšneri“[2],
možemo naći izuzetno korisna objašnjeja ovih pojmova.
„Hip“,
je sam koren reči hipster.
Urbani
rečnik je opisuje ovako: „Hip znači, kulije od kul, bit izvan svih
trendova konvencionalnih kul stvari“.
E,
sad, kada paralela sa samim hipsterima postaje očigledna, vreme je za drugu reč
– hajp.
Stvar
sada počinje da bude ozbiljno interesantna.
Za
reč hajp postoji više objašnjenja a evo dva koja se najčešće koriste:
„Pametna
marketinška stratgija koja reklamira proizvod kao definitivni „mast hev“, dok
ne postane toliko izvikan da ga svi moraju imati“, a sada drugo objašnjenje
koje na neobičan način dokazuje moć marketinga da nam se uvuče u način
razmišljanja: „Hajp je stanje uzbuđenosti zbog nečega“.
To
„nešto“, u ovom slučaju, takozvana razlčitost radi različitosti (nešto za šta
se hipsteri najčešće i najoštrije osuđuju) proizvela je treću reč – hejt.
 |
| ODLIČNO, ZVAĆEMO TE "SREĆICA"! |
U
izvornom obliku, hejt znači mržnja. U modernom slengu to je izuzetno ublažena
verzija i nalazi se negde između prkosa i neodređne negativnosti, slične jačine
koju sa sobom nosi naš izraz „smor“.
Negde
između ove tri reči nalazi se ključ za fenomen hipstera, kao i ironija njihovog
poricanja da pripadaju ovoj subkulturi.
Najpribližnije
rečeno, težnja tome da se bude hip, podigla je ogroman hajp, koji je rezulirao
internacionalnim hejtom.
Ova
analogija može da se prenese na većinu tih prekonoćnih fenomena, od starleta do
novog Ajfona.
I
baš kao kod Ajfona (hipsteri su zakleti fanovi uređaja sa jabučicom), čini se
da su marketing i pakovanje glavna valuta mladih hipstera. Ili, možda ne?
 |
| HIPSTERI? GDE? GDE?! |
Najveći
problem skrivenih virusa je što imaju gadnu naviku da ostaju zakopani između
nekoliko dijagnoza i bezbroj sipmtoma, dok na kraju uopšte niste sigurni o
kakvom tipu „bolesti“ se radi.
Zapravo,
na kraju čak može da ispadne da ta, onako izvikana bolest uopšte nije ni
postojala.
„Stalno
se potencira na tome da si hipster ukoliko te, uglavnom zbog stila odevanja,
društvo okarakteriše tako. To je besmisleno jer svako bira svoje. Stvar ukusa.
Ako je neko hipster, nije obavezno 'hipster po svim hipsterskim stavkama'.
Možda je samo, igrom slučaja, većinski u pitanju vrednovanje starih stvari,
koje su ili zaboravljene, ili uopšte nisu istražene, pa je sada red na njih“,
odlučna je Milica Gudžulić, koja u hipsterima vidi pozitivan trend, i i sama
priznaje da se donekle poklapa sa tip stereotipom:
"Zašto
da ne?. Zabavno je malo iskakati iz svakodnevice, pa i u ovom slučaju. Ipak,
nisu većinski svi pristalice kompletnog paketa ''hipster'', najpre je muzika
bitna, filmovi, knjige... To nije loše, samo napred!“
 |
| OVA KAPA? JA JE ISHEKLAO! |
Što
nas dovodi do poslednjeg, najneobičnijeg simptoma „bolesti zvane hipster“ –
umetnosti.
Sa
kojim god sagovornikom da sam pričala, čak i onima koji nisu znali šta je
hipster, nakon okvirnog opisa ove subkulture, gotovo uvek bi mi rekli – A, to
ti je nešto kao ono, ekscentrici, umetnici, to? To.
Pristalica
ideje hipstera kao umetnika koji teže samospoznaji je apsolvent književnosti Kristina
M.
„Umetnici
su drugačijeg sentimenta, skloni su melanholiji i nezadovoljstvu, traženju
sreće u nečemu čega više nema. Nisu oni samo odeća, ne određuje stil ličnost,
već ličnost stil. Mnogi ljudi nisu srećni u sadašnjosti, ali ne umeju da
predvide budućnost, ona je nesigurna, zato beže nazad u prošlost.“
A da
li je ona hipster?
„Umnogome
se uklapam u to, ali ne mogu da budem hipster jer ne verujem u tu ideju, ne
zastupam je. To je možda najpribližnije onome što jesam, ali ja sam malo
iščašena i odbijam kalupe. Doduše, ako mediji nastave ovako, ne bi m čudilo da
svi postanemo hipsteri.“
Iako
sam termin uspela bolje da upoznam,“pravog“ hipstera nisam.
Štaviše,
počela sam da sumnjam da je nešto takvo u bukvalnom smislu reči uopšte i
moguće.
Da,
otišla sam u „KC Grad“. Ne, ni tamo mi niko ništa nije priznao.
Ipak,
kada sam Hadži Nikoliću rekla nesrećan rezultat moje ankete, samo se namejao:
„Niko
ti neće reći da je hipster ali definitivno postoje a njihovo vreme tek dolazi“,
rekao mi je mirno.
Bila
sam svesna dok sam se vraćala kući, okružena ljudima u iscepanim starkama i
preskupom džinsu -
Njihovo
vreme je, u stvari, uvek i postojalo.
.jpg)
