Zašto su devojke zle?

Devojke su kučke.
Muškarci su kreteni.
A i jedni i drugi se ponašaju kao deca!

Ove tri izjave možete čuti u sva tri doba dana, svakoga dana.
Pa, majku mu, kada ih svi ponavljaju kao klinci matiš, mora da je tačno, jel da?

Pa, dečaci i devojčice, hajde da se igramo prvom izjavom. I mojom glavom.
Zašto?

Zato što ću vam odmah reći - jesmo. Kučke smo.
And not in a good way.
Ićiću toliko daleko da kažem - devojke su zle. Zle. ZLE.

ŠTA?!

JUDO!!!

BRUTE!!!

Kako se samo usuđujem da sabotiram sopstveni pol?!
Pa, zaslužile smo. Poneke. Ponekad.

Da počnemo.

Poćićemo od vašeg kućog ljubimca.

Svi ga imate.

Da, da. Svi.

Svuda vas prati, uglavnom vas zeza, nikada ne spava i uvek je gladan.

Upoznajte...

Vaš Ego.

Ostavićemo mužjake ovog ljubimca za drugi put.

Sada ćemo se pozabaviti ženkama.
Zlim, zlim, ženkama.

Scena.

Mali klub sa velikim cenama

Posle dva sata biranja obuće, sređivanja svih mogućih ćelija na telu i nemogućih najlon čarapa, konačno si izašla u grad. Drugarica ti je već pijana ko tinejdžer na Beer Fest-u, a taksista vas je odrao.
Klub je prepun.
Dok ste stigle do stola triput su vas ispolivali, a ona najlon čarapa počinje da se cepa. Osećaš to u dubini napaćene duše.
Uz sve to, dobile ste sto u samom ćošku, ispod najvećeg zvučnika.
Nisi ni sanjala da bubrezi mogu da posluže kao pomoćni vuferi. Čak ti i piće skače u ritmu.
A oko vas. Sve sama deca. To ako se dvaput obrijalo...poješćeš sopstveni telefon.
A on ne zove. Kuuurva.
Od kad ste raskinuli pre pola godine, četiri dana, deset sati i tačno trideset tri minuta, nije se udostojio ni da te cimne!
A zato te ovaj, sadašnji proverava ko bebu. Samo fali alarm da ti okači oko vrata.
Ali nebitno. Izgledaš fantastično. Još samo da neko to primeti.

...No, dragi čitaoci, kako noć odmiče to "neko", prelazi u "bilo ko". Avaj, niko joj ne prilazi.
Oni klinci zapevaju uz "Kad sam dečak bio", ne osećajući ironiju nedostatka lične karte. A i oni matori, zadrigli, ni da se okrenu. Istina, poneki lik u prolazu je ošacuje, ali ni da zastane. Ni da se saplete, sunce mu nedopijeno!
I Ego, koji je to data odmarao u svojoj našminkanoj kućici počinje da laje. Oće u šetnju. 
A onda, negde na horizontu, ženka Ega ugleda mužjaka. Pogledi im se sretnu, nastupa...

Opaaa. Target spotted. 

Ne mogu da verujem da sam konačno izašao. Pala Barsa, pala kinta.
Dobar tiket - dobro veče.
E, sad još da upoznaš neku normalnu ribu...č ekaj, mali, pa ti si već pijan?
To ne postoji. Nema. Kraj. Izumrlo.
Sve ove oko tebe su na izvolte. Vidi se iz aviona da svima daju.
Svima osim tebi, jelte.
Ali nema veze.
Šta to izviruje iza zvučnika?!
Fina haljinica, ni predugačka ni prekratka, gle kako se smeje.
Jbt, još je i slatka.
Pogledala te! Dobro, polako, zajebe se čovek. Možda je slučajno.
Jok, ba, evo opet! Nasmešila se.
Ok, majstore. Stegni bulju, u napad!

Sada se njihova dva Ega približavaju. Oprezno se njuškaju, obilaze jedan oko drugog.
Njegov Ego obigrava oko ženke, plaća joj piće, uzvraća osmehe. A njen?

Njen tek počinje da radi...

Nije loš ovaj lik. Mislim, izgleda malo smotano i sav je nekako šonjav, ali barem je OK obučen.
A i čini se da nije potpuni mentol.
Dobro, realno, Đorđe izgleda spava, tako da će, valjda, prestati da me bombarduje porukama. Pošto se moj retardirani-bivši-koji-ne-zna-šta-je-imao-crkodabogda, ne javlja ni posle pola godine, četiri dana, osam sati i tačno osam minuta, taman ćeš malo da se zabaviš, da ne bude da si džaba nabadala u dvanesticama.

A on?


Bože, kako je ranjiva. Malo - malo, pa dotakne kosu. Trepće. I njena ortakinja se skontala sa tvojim drugom. Još kaže da ne vara. Pa da li je moguće? Konačno! Normalna riba!
Počinjete da igrate, kako se samo uvija oko tebe. Mislim, okej, kontam da nisam psiholog, ali ono...sedi mi na, ovaj, Frojdu, tako bih rekao da joj se sviđam, he -he.
Ok, zabacila je glavu, njena kosa mi je na vratu, to je to, mali, napadni!

- Imam dečka.

- Molim?!

- Pa, šta ti je, šta skačeš, samo se zezamo!

Normalna riba? Aha, i još te je upecala.

I onda...onda dolazi taj momenat.

- Pa dobro, imam i ja devojku.

- Ma, daj, rekla sam ti da ne varam.

Rekla je.
Rekla je ona mnogo toga.

I tako...Njen ego je nahranjen, njegovom je lupila šamar i to će nas dovesti do sledećeg posta.

Naravoučenije, nahranite Ego pre nego što izađete iz kuće. Ne budite kanibali.
I kad ste već tu, pritisnite dole šer dugme, podelite karte za besplatnu projekciju bloga.
Ili lajkujte ako vam se ovakav splet o(h)kolonosti ne sviđa.

Pa -pa

Read More

O seksu

Oboje ste pijani...Teturate se po sobi...Naslanja te na krevet...Skida ti jaknu...Baca je na pod...Na pod?! Ali juče si je kup...čekaj, skida se! Jebeš jaknu...Kakva jakna...Šta će ti jakna...Jbt, stvarno se skida...Odoše i pantalone...Pogled ti kreće odozdo, nagore...Kakve noge...Iznad savršenih butina, polako se nazire...A sada kada imam vašu punu pažnju.


Šta to čitate, sram vas bilo!?
A, moj blog. Ok, nastavite.

Upozorenje -
Bolje izvedite, mame, tetke i kućne ljubimce iz sobe.
Ovaj post će biti o seksu.
I da, mislim, bukvalno: O seksu.


Znate, ono o cemu stalno mislite, ponekad pricate i pa-nikad upraznjavate. (čast sa izuzetcima)

E, pa ovde cemo obraditi sve ove stvari. (he, he)


Bilo da nagoveštavaju, ubacuju dosetke ili navode omiljene poze - o seksu svi pričaju.
Oko toga se, čak i Srbi slažu. (!)

Ali, pazite sad.
U pitanju je zavera!
Zavera svetskih razmera!
Majk Tajson svih ostalih zavera!
Rame uz rame sa:

Da li je čovek stvarno hodao po Mesecu?

Da li su Ameri srokali sopstveni Trgovinski centar?

Da li vas je komšija prijavio komunalnoj?

No, sve je to, manje - više nebitno.

Osim komšije. Taj neće znati šta ga je snašlo.

Ali i on i CIA i Bin Laden, nisu ništa u poređenju sa ovim.

Ova zavera se tiče svih! Od budističkih monaha do vaše babe iz Žarkova.

Toliko je obimna, toliko neistinita, toliko zla...da svi u nju veruju.

Svi mi znamo da muškarci stalno pričaju o seksu.

Ok, Nina, ne seri, znamo, reci više tu zaveru, ladi mi se burek.

O tome se i radi.
TO je zavera!

Zavera, kad vam kažem!

Poštovani čitaoce, ja ne znam da li sediš ili stojiš kada piškiš. I nije da me zanima. Mnogo.
Ali, pokušaću da demonstriram. Pa ti sam zaključi.


Prosečan izlazak tri drugarice (rekla bih četiri ali ovo nije Seks i smrad)


Sede u kafiću. Gledaju meni.

-Gde je topla čokolada sa lešnikom? Prošle nedelje su imali! Sad nemaju! Jebem ti i kafić i čokoladu i državu!

-Aman, šta se dereš, ko ti drma kavez? Ceo dan ujedaš.

- Ma, pusti, stalno me drkaju za proleti budžet. Koj će mi faks. Kao da ću, pa ikad, naći posao.

- Bre, veruj mi, ja radim od jutra do sutra, rokni godinu, spasi živu glavu.

-Jes, da rokne godinu pa da ostane bez glave.

Nailazi četvrta drugarica. (da, znam, morala sam)

-Izvinite što kasnim, bila sam kod Miše.

-Slow motion scena-


Bacaju menije, mobilne telefone i upaljače. Zabacuju kose i kolače oči. Bulje im uz epsku muziku klize na ivicu stolice.


-Vreme se ubrzava-

-Oooopa!
-Kakav je?
-Kakva mu je gajba?
-Ste bili sami?
-Jel zivi sa njegovima?
-Jel ima psa?
-Mačku?
-Kola?
-Veliki kurac?
-Čekaj, čekaj, čekaj, pa jel ste se kresnuli?

Ona se samo smeška. Sve joj, nešto, neprijatno.
A onda...Stiže kafa.

Sve napeto gledaju dok, dotična, lagano podiže šoljicu.
Otpija prvi gutljaj.
Spušta šoljicu.
Udiše duboko. Iiiii...

- Znači, ne da smo se kresnuli! Pazi, soba mu je krš, al ima bračni krevet, belo - plava posteljina, šipka iznad uzglavlja...


Deset minuta kasnije:

-I onda me je okrenuo, dok je pomerao levu nogu...znate, onako.
-Aaaaa. Onaaaako. Hi-hi-hi.
-E, a onda je stao iza mene i dodao mi jastuče...
-Jao, Vesna, ovaj njen Miša, ko onaj tvoj Igor!
-Hi-hi-hi, jao jeeeste, al, ovaj barem ima veći stan.
-I većiiii...
-Hi-hi-hi-hi-hi.


A pile su kafu. Ne vodku. Tada bih morala da kačim ovo na neki...drugi sajt.

E, sad.

Red je na muškarce.

Sede tri ortaka i piju pivo. ("jer je kafa za pičke")

-E, matori, si probao Staropramen?
-Brate, ja sam probao sva piva.
-Ma jeeeesi. I mongolsko tamno, a?
-Ha-ha, da, realno, ne seri, Krle.
-Ma Čak Noris je probao mongolsko tamno.


Muk


-E, Krle, sreo sam ti Sanju, sinoć, kod Maxija.
-Da, bila kod mene.
-Opaaa.
-Jel si je kresnuo?
-Jesam.
-Do jaja.
-Dobra, a?
-Aha.
-Do jaja.

E sad, vidite, nastaje problem. Pitali bi njega ortaci, kako je to, tačno, Sanja do jaja.
Al nije Sanja neka pornićarka, pa da komentarišu detalje.
Sanja je Krletova riba, njegova devojčica, njegovo parče mesa. (figurativno)
A kada bi ti ortaci hteli da znaju ukus tog mesa.
To bi onda verovatno značilo da žele da ga probaju.
Ili da barem zamišljaju kako to rade.

A Krle bi zamišljao ovo.

Odbij! Mojeeeeee!

I tako bi, Sanja, ostala večita misterija spakovana u malo, slatko, "do jaja".
Osim ako lik nije žešća šabančina.
Iz tih priča biste zaključili kako i stolica doživi orgazam kada on sednje na nju.
I to višestruki.

A, verujte mi, ni likovi ni devojke ne nasedaju na te gluposti. Uglavnom.

Naravno, ja sad generalizujem.

Da, postoje likovi čije priče bi postidele i Noleta Seksomana sa Košave. (o, mladosti)
I da, postoje devojke koje lupaju recke, ko ja tačke, a ne mogu da izgovore jebanje.

To ne znači da su oni, po difoltu, muške stoke, niti da su one jeftine drolje.
To takođe ne znači, da su ovi drugi, divni momci a fine ribe frigidne kučke.

To samo znači da svi imamo pravo da biramo kako ćemo da pričamo.
Šta ćemo da pričamo.
I pred kim ćemo da pričamo.

Isto kao što biramo sa kim ćemo, kada i kako da se krešemo.
A ako radite nešto čega se toliko stidite da ne možete ni da izgovorite...
....seks je vaš najmanji problem.

A i to je, valjda, neka prednost.


U svakom slučaju, nadam se da vam se svidelo. Morala sam ovo da skinem sa ono malo duše što mi je ostalo. Da se razumemo, ja ovo pišem sa snažnim ubeđenjem da su i muškarci i žene ista govna. Samo malo drugačije mirišu.

Aj, recite šta mislite, kao i uvek, znači. I ne shvatajte me preozbiljno. Čak ni ja to ne radim.
Pa - pa

Read More

Ispovest večitog baksuza

Na početku beše...

... ne, čekajte sekund. Da probamo ponovo.

Ja sam bakuz. Ali, vidite, na ovom svetu postoji mnogo baksuza. Zapravo, toliko mnogo da se oni mogu podeliti na više, potpuno legitimnih, vrsta. Da biste istinski razumeli moju, morate dobiti malo pojašnjenje.  Tako, po KOSinusnom sistemu (kinjenje okrutne sudbine), imamo :

1. Povremene baksuze ili homo baksuzus periodicus

(Ne)Srećnike koji povremeno ugaze u pseće govanjce, kupe već pokvareno mleko ili odluče da se isfeniraju pred pljusak. Ova vrsta je veoma rasprostranjena i posebno cenjena.
Oni, nažalost, još uvek nisu evolutivno dostigli stepen sledeće vrste, te su skloni samosažaljenju. Nepripremljeni poput brucoša na ispitu oni nepokolebljivo veruju da je za njihov baksuzluk kriv svako od vođe masonske lože Zimbabvea do krsnog kuma Milke Canić.



2. Tupave baksuze ili homo baksuzus idioticus. 

Oko ovih individua vodi se veliki broj naučnih rasprava. Naime, kako je istaklo litvansko Udruženje za Baksuzna Istraživanja i Muvanje Eskima, ne može se sa sigurnošću utvrditi da li ovi ljudi nemaju sreće ili su prosto rečeno imbecili.
Postoje slučajevi u kojima su primerci homo idioticusa viđeni kako pričaju  viceve o pandurima  - članovima interventne ili sede na vrhu drveta u sred oluje noseći Hello Kitty kišobran. I to nežno pink boje.
Kako U.B.I.M.E otkriva, podatke o razlici između baksuzluka i gluposti ovih ispitanika, ponekad, ipak, možemo dobiti.  Samo treba da podelimo koren iz petog kvadratnog korena, količnika recipročne vrednosti pi. Slažemo se sa njima.

3. Lančane baksuze ili homo baksuzus kad-te-neće-neće-cus. 

Pripadnici ove vrste se odlikuju unezverenim pogledom, znojavim dlanovima i pulsirajućim čirem na želucu. Njihov životni moto je, kao što kaže naš narod - "Muka na muku ide" ili kako kažu u mom selu, "sranje se na sranje lepi".
Ako Periodičnom baksuzu pukne guma, on će imati rezervnu i stićiće sa blagim zakašnjenjem. Tupavi baksuz će tek posle pola sata shvatiti da nešto ne valja. Sat vremena će tražiti gumu, zameniće pogrešnu i na kraju će krenuti peške. Usput će se izgubiti.
Lančani baksuz, međutim, neće biti te sreće. U trenutku kada mu bude pucala guma, nestaće mu benzina, žena će početi da mu se porađa, a pandur će ga zaustaviti jer mu ne radi levo štop - svetlo. Dok bude izlazio da plati kaznu, poslednji primerak zelenoglavog orla, koji je iskorenjen u Evropi, posraće mu se na glavu. Sreća u nesreći ove vrste je bliska srodnost sa homo periodicusom, pa se ovakva dešavanja pnavljaju u malo daljim iako ni malo prijatnim, talasima.


3. Večiti baksuz ili homo baksuzus eternikus. 

Poslednja kategorija, predstavlja vrstu toliko jakog baksuzluka da prevazilazi vreme - prostor kontinuum i svojim postojanjem izaziva samu logiku.
Ove mučene, proklete duše, žive u neprekidnom strahu od sopstvene sudbine. Čitav njihov život, ma i samo njihovo začeće zapravo je splet tužnih, oh, tako tužnih okolnosti. Baksuz eternikus je začet pucanjem najbezbednijeg kondoma, koji je prošao ispitivanje Evropske unije, CIA-e i akceleratora čestica u CERN-u. Takođe mu je majka bila na piluli. Upisali su ga u najbolju osnovnu i stavili pored najvećeg štrebera...koji mu nije davao da prepisuje. U srednjoj je bio odličan matematičar, samo je uvek zaboravljao da stavi minus pored konačnog rezultata, pa mu je takva bila i ocena. Pao je godinu. Kada se konačno iskobeljao iz srednje, upisao je Akademiju za Opštu Zaludnost u Donjem Brijanju. Završio je sa prosekom 10, samo da bi tamo izbio skandal prodavanja jeftinih diploma. Nije bio kriv. On je svoju skupo platio. Devojke su ga volele toliko da su se tri udale za njega, rodile mu četvoro dece, unajmile pet advokata za razvod i još šest za parničenje oko alimentacije. Pokušao je da se ubije skakanjem sa mosta ali je pao na brod i ubio poslanika PUPS-a (partija udruženih penzionera Srbije), koji je tog dana punio 93 godine.
Sude mu za ubistvo, remećenje javnog reda i mira i letenje bez dozvole.
Još uvek je živ.



Dakle, dragi moji, pogodili ste. Ja sam večiti baksuz. Baksuz - jbni - eternikus.

Umesto upoznavanja i razmenjivanja uobičajenih ulizivanja, imaćete priliku da čitate, imenom, prezimenom i JMBG-om moja, lična, baksuzna blamiranja.

Kao što rekoh, nema uobičajenih upoznavanja. Toga imate, verovatno i preko glave. Ako vam se bilo koji ugao usana, makar i nano sekund , trznuo nagore, onda sam ja srećna ko baba pred penziju. Ako nije - osujte paljbu, ja sam ipak samo ugrožena vrsta a ovo je samo mali eksperiment iz koga mogu mnogo da naučim. :)

U sledećem postu - Baksuz se ne postaje, baksuz se rađa ili "Kako sam postala medicinski fenomen"

Read More