Ispražnjen bolnički hodnik. Kasno je podne, ogromni prozori otkrivaju da napolju polako pada mrak.
U sobi skrivenoj od radoznalih očiju odvija se porođaj veka. Ispred nje - tišina, jeza i iščekivanje.
- Hoće li preživeti?
- Još je rano za procene. Sedite, javićemo vam uskoro.
Sat vremena kasnije
- Doktore, molim vas, recite mi nešto - bilo šta!
- Rekao sam vam sve što za sada znamo. Odmorite. Siđite do kafeterije.
- Ne mogu da jedem.
- Barem popijte nešto. Trebaće vam snaga.
- U redu. Javite mi ako se nešto desi.
- Naravno, budite bez brige.
Brine, naravno da brine.
Dva sata kasnije
- Kako je? Šta se dešava?
- Opustite se. Unutra je tim naših najboljih stručnjaka. Sve ide po planu.
- Izvinite, doktore. Malo sam nervozan. Znate, prvo dete.
- Potpuno vas razumem, Ja imam troje. Svaki put sam hteo iz kože da iskočim. Pojeli ste nešto?
- Popio sam jogurt.
- Ipak uzmite nešto čvrsto. Barem kiflu. Ovo može da potraje.
- Hoću, hoću, javite mi...
- Samo vi polako. Znamo mi šta radimo.
Pet sati kasnije
- Kako to mislite - ne znate?! Rekli ste da je sve u redu, najbolji stručnjaci...?!
- Samo polako, molim vas, samo polako. Komplikovanije je malo, ali to je priroda. Probajte da se opustite.
- Kako? Kako pobogu? Pre pet sati ste mi rekli...
- Majka priroda nema radno vreme. Prošetajte. Zvaću vas ako se nešto promeni.
- Čekaću ispred.
- Kako želite.
Deset sati kasnije
- Priđite. Porođaj je gotov.
- Hvala Bogu! Sve u redu?
- Dečak je. Oko tri kile. Majka je dobro. Samo...
- Samo?!
- Nešto nije u redu sa srcem.
- Kako to mislite?
- Još uvek proveravamo.
- Još uvek? Prošlo je deset sati! Recite mi barem na šta sumnjate?
- Vaše veličanstvo. Nakon svih kardio vaskularnih ispitivanja utvrdili smo da je srce - čudno.
- Kako to mislite čudno?
- Ne možemo to da objasnimo, ali snimak ne laže, srce vaše bebe - isto je kao i kod sve druge dece.
Dok je tek rođenoj bebici kucalo srce, napolju su kucani tekstovi.
Ni manje ni više nego 60.667 karaktera sa razmacima ima lajvblog Dejli Mejla o porođaju Kejt Midlton.
Da, dobro ste pročitali lajvblog o porođaju.
U jednom od apsolutnih vrhunaca dna zdravog razuma planeta Zemlja čekala je vest o malom sluzavom stvorenju koje čeka da izađe iz materice jedne žene.
Ne smeta mi to. Videli ste kakva se prašina digla iznad onog blata od "Farme". A "Farma" ne vrti milione funti.
Igrom slučaja, jutros sam bila među prvima koji su videli tvit dopisnika Bi Bi Sija o početku "kraljevskog porođaja". Bukvalno istog trenutka kada je pušten.
Ironično, tako je jedan srpski sajt imao vest o početku rođenja britanskog naslednika pre najvećih tamošnjih medija. Čudno, svet zbog toga nije stao. Pare su se i dalje okretale.
Ispred Lindo krila bolnice "Sent Meri" fotografi su streljali okidačima objektiva - posred zatvorenih vrata.
Postavljena je kamera i satima ste uživo mogli da gledate ko ulazi i izlazi kroz njih. Orvel nije bio u pravu.
Stvarnost će biti mnogo gora. A za jedno biće tek je počela.
U bolnici, jedan muškarac i jedna žena prvi put su shvatili nešto što im niko ranije nije objasnio, ono što novac, status i uticajna rodbina ne mogu da kupe - postali su roditelji.
Ushićeno, baš kao što su svoju decu držali i njihovi batleri, vojvoda i vojvotkinja od Kembridža gledali su okice svog sinčića. Srećni što ono nije jedno od 15 miliona dece koliko svake godine umre od gladi.
U međuvremenu, "kraljevska beba" je dobila titulu njegovo veličanstvo, kladioničari koji su stavili pare na "biće muško" broje pare a ljudi koji su kampovali ispred bolnice u vrećama za spavanje kreću kući.
Ne zameri im Kejt, doktori su učinili sve što su mogli.
U sobi skrivenoj od radoznalih očiju odvija se porođaj veka. Ispred nje - tišina, jeza i iščekivanje.
Freedigitalphotos.net |
Sati polako protiču dok budući otac šparta levo - desno, levo - desno, levo...
Doktor izlazi iz porođajne sale. Nema mnogo pompe. Samo tiho pitanje.
- Hoće li preživeti?
- Još je rano za procene. Sedite, javićemo vam uskoro.
Sat vremena kasnije
- Doktore, molim vas, recite mi nešto - bilo šta!
- Rekao sam vam sve što za sada znamo. Odmorite. Siđite do kafeterije.
- Ne mogu da jedem.
- Barem popijte nešto. Trebaće vam snaga.
- U redu. Javite mi ako se nešto desi.
- Naravno, budite bez brige.
Brine, naravno da brine.
Dva sata kasnije
- Kako je? Šta se dešava?
- Opustite se. Unutra je tim naših najboljih stručnjaka. Sve ide po planu.
- Izvinite, doktore. Malo sam nervozan. Znate, prvo dete.
- Potpuno vas razumem, Ja imam troje. Svaki put sam hteo iz kože da iskočim. Pojeli ste nešto?
- Popio sam jogurt.
- Ipak uzmite nešto čvrsto. Barem kiflu. Ovo može da potraje.
- Hoću, hoću, javite mi...
- Samo vi polako. Znamo mi šta radimo.
Pet sati kasnije
- Kako to mislite - ne znate?! Rekli ste da je sve u redu, najbolji stručnjaci...?!
- Samo polako, molim vas, samo polako. Komplikovanije je malo, ali to je priroda. Probajte da se opustite.
- Kako? Kako pobogu? Pre pet sati ste mi rekli...
- Majka priroda nema radno vreme. Prošetajte. Zvaću vas ako se nešto promeni.
- Čekaću ispred.
- Kako želite.
Deset sati kasnije
- Priđite. Porođaj je gotov.
- Hvala Bogu! Sve u redu?
- Dečak je. Oko tri kile. Majka je dobro. Samo...
- Samo?!
- Nešto nije u redu sa srcem.
- Kako to mislite?
- Još uvek proveravamo.
- Još uvek? Prošlo je deset sati! Recite mi barem na šta sumnjate?
- Vaše veličanstvo. Nakon svih kardio vaskularnih ispitivanja utvrdili smo da je srce - čudno.
- Kako to mislite čudno?
- Ne možemo to da objasnimo, ali snimak ne laže, srce vaše bebe - isto je kao i kod sve druge dece.
Dok je tek rođenoj bebici kucalo srce, napolju su kucani tekstovi.
Prvi snimak malog naslednika, pljunuti deda! |
Ni manje ni više nego 60.667 karaktera sa razmacima ima lajvblog Dejli Mejla o porođaju Kejt Midlton.
Da, dobro ste pročitali lajvblog o porođaju.
U jednom od apsolutnih vrhunaca dna zdravog razuma planeta Zemlja čekala je vest o malom sluzavom stvorenju koje čeka da izađe iz materice jedne žene.
Ne smeta mi to. Videli ste kakva se prašina digla iznad onog blata od "Farme". A "Farma" ne vrti milione funti.
Stanija u šoku: Kako to mislite - Kejt je glavna vest?! Ali skinula sam se! Foto: Fejsbuk |
Igrom slučaja, jutros sam bila među prvima koji su videli tvit dopisnika Bi Bi Sija o početku "kraljevskog porođaja". Bukvalno istog trenutka kada je pušten.
Ironično, tako je jedan srpski sajt imao vest o početku rođenja britanskog naslednika pre najvećih tamošnjih medija. Čudno, svet zbog toga nije stao. Pare su se i dalje okretale.
Ispred Lindo krila bolnice "Sent Meri" fotografi su streljali okidačima objektiva - posred zatvorenih vrata.
Postavljena je kamera i satima ste uživo mogli da gledate ko ulazi i izlazi kroz njih. Orvel nije bio u pravu.
Stvarnost će biti mnogo gora. A za jedno biće tek je počela.
U bolnici, jedan muškarac i jedna žena prvi put su shvatili nešto što im niko ranije nije objasnio, ono što novac, status i uticajna rodbina ne mogu da kupe - postali su roditelji.
Ushićeno, baš kao što su svoju decu držali i njihovi batleri, vojvoda i vojvotkinja od Kembridža gledali su okice svog sinčića. Srećni što ono nije jedno od 15 miliona dece koliko svake godine umre od gladi.
U međuvremenu, "kraljevska beba" je dobila titulu njegovo veličanstvo, kladioničari koji su stavili pare na "biće muško" broje pare a ljudi koji su kampovali ispred bolnice u vrećama za spavanje kreću kući.
Ne zameri im Kejt, doktori su učinili sve što su mogli.
0 коментара:
Постави коментар