Brijem noge. Izgledaju sjajno. Uživam u haljinama podjednako kao u onima koji ih skidaju.
Većina mojih prijatelja su, skoro ceo život, bili muškarci. Logično, jer sam odrastala uz tri brata koje volim više od sebe.
Ne režim na komplimente. Imam vrlo ispunjen život. I po "ženskim" standardima, a, vala, i po "muškim".
Feministkinja sam. Problem? Teško, jer ste verovatno i vi. A pojma niste imali.
Žao mi je što moram da vas razočaram ali ne dižem dlakave pazuhe u vazduh i govorim da treba pobiti sve što ima penis ili sa njima đecu rađa. Znam da je teško. Znam da vas mozak boli od bilborda koji vam bodu oči, spikera od kojih vam krvare uši i gutanja gluposti od kojih vas boli grlo, ali neznanje u doba informacionog društva nije problem - to je čista sramota.
Tako da, ako mi izjavite nešto od ovih gluposti, imam pravo da vas gledam kao da ste se svukli u svlačionici i videla sam da nosite prljave gaće. Da počnemo.
Kao što tiranin nije negativan pojam u istoriji, tako ni feminizam nije razularena zagorela rulja koja se zalaže za to da su žene superiornije od muškaraca. Samo vas je popularna kultura naučila da verujete u to.
Popularna kultura tvrdi da su svi današnji muškarci patetični, razmaženi, njanjavi oblici života nesposobni da zamene sijalicu. I da je Ceca sprska majka. Zajebite popularnu kulturu. Tj. zajebite popularno. Evo vam malo kulture.
Feminizam ne podrazumeva raspadanje nuklearne porodice, frigidnost, niti su sve feministkinje lezbijke, niti su sve ambiciozni karijeristi koje su batalile frajere zbog karijere i ogorčene u svojim samotnim stanovima maze mačku Klaru i frkću od nakupljenog gneva jer ih niko nije hteo.
Ako verujete da žene treba da imaju podjednaka prava kao muškarci - čestitam, vi ste feminista.
Ako ste za izmenu zakona koja garantuje bolji život ženama (na primer, da vaša žena kada zatrudni ne treba da dobije otkaz), čestitam, vi ste feminista.
Ako ste protiv nasilja nad ženama, čestitam, vi ste feminista.
Činjenica je, nažalost, da će se naći oni koji tvrde da su žene izmislile da su nejednake.
Stela Gundelj je, izgleda, izmislila da je mrtva. I Vladislava Červenko. I sve one devojke koje su "izmislile" da su silovane jer su otkopčale jedno dugme viška pa su, jebiga, očigledno potajno priželjkivale da ih iza kontejnera neko pesnicom zabode u lice a onda otkopča šlic i 'pimpekom nabreklim od gonoreje siluje. Oprostite, je l' vam neprijatno? Da ne preterujete malo, mislim, nije kao da vas plaćaju dvadesetak odsto manje zato što nemate penis.
Ili vam neki zadrigli zidar prvo dobacuje na ulici dok šetate sa ocem, samo da bi posle rekao da nije trebalo da studirate jer njegovom balavcu neko treba da skuva ručak.
I da te na intervjuu zovu "lutko" i otvoreno pitaju "što se ti lepo ne udaš", a da na tvoju konstataciju da si tu da radiš kažu "a, ti si neka opasna".
Kada je koleginica sva ponosna rekla ocu da je šalju na službeni put, ovaj je mrtav ozbiljan savetovao da ne ide jer će posle da se priča da se s nekim kreše. Inače, put je bio u Vrbas. Jebote, kakav afrodizijak.
Nemojte da se vređamo. Većina muškaraca i skoro sve žene glasno će se složiti da ništa ne fali da im ćerka bude univerzitetska profesorka, ali će vrlo tiho biti ubeđeno da posle posla treba da dođe skuva svom detetu i opegla svom mužu. Jer to je ženski posao. Oni će vrlo obzirno za to vreme utišati televizor, da ne smetaju. Ne svi. Ali većina.
Na radnom mestu izložena sam najgoroj vrsti mentalnih ispljuvaka modernog plebsa - komentarima na vebu. Zadivilo bi vas sa kojim ubeđenjem govore da treba pobiti jevrejsku decu, smeniti ženske univerzitetske profesorke ili ubiti žrtve silovanja koje su abortirale. U "jednakom" društvu.
Nisam utopista. Ali sam žena. Žena koja danas na poslu koji joj obezbeđuje da ni od koga ne mora da traži pare za uloške, jede divnu tortu koju su kupile muške kolege, pa će raspoložena otići kući da pozdravi svoje dve najdraže osobe na svetu, inače, takođe, muške. Žena koja će izabrati za koga će se udati i kome će, ako će uopšte, roditi decu. Žena koja će izaći na izbore, ući na fakultet i otići na službeni put, pa makar i u Vrbas. Žena koja ima najdragoceniji dar slobode - izbor. I danas slavi svoj praznik.
Većina mojih prijatelja su, skoro ceo život, bili muškarci. Logično, jer sam odrastala uz tri brata koje volim više od sebe.
Ne režim na komplimente. Imam vrlo ispunjen život. I po "ženskim" standardima, a, vala, i po "muškim".
Feministkinja sam. Problem? Teško, jer ste verovatno i vi. A pojma niste imali.
Žao mi je što moram da vas razočaram ali ne dižem dlakave pazuhe u vazduh i govorim da treba pobiti sve što ima penis ili sa njima đecu rađa. Znam da je teško. Znam da vas mozak boli od bilborda koji vam bodu oči, spikera od kojih vam krvare uši i gutanja gluposti od kojih vas boli grlo, ali neznanje u doba informacionog društva nije problem - to je čista sramota.
Tako da, ako mi izjavite nešto od ovih gluposti, imam pravo da vas gledam kao da ste se svukli u svlačionici i videla sam da nosite prljave gaće. Da počnemo.
Kao što tiranin nije negativan pojam u istoriji, tako ni feminizam nije razularena zagorela rulja koja se zalaže za to da su žene superiornije od muškaraca. Samo vas je popularna kultura naučila da verujete u to.
Popularna kultura tvrdi da su svi današnji muškarci patetični, razmaženi, njanjavi oblici života nesposobni da zamene sijalicu. I da je Ceca sprska majka. Zajebite popularnu kulturu. Tj. zajebite popularno. Evo vam malo kulture.
Feminizam ne podrazumeva raspadanje nuklearne porodice, frigidnost, niti su sve feministkinje lezbijke, niti su sve ambiciozni karijeristi koje su batalile frajere zbog karijere i ogorčene u svojim samotnim stanovima maze mačku Klaru i frkću od nakupljenog gneva jer ih niko nije hteo.
Ako verujete da žene treba da imaju podjednaka prava kao muškarci - čestitam, vi ste feminista.
Ako ste za izmenu zakona koja garantuje bolji život ženama (na primer, da vaša žena kada zatrudni ne treba da dobije otkaz), čestitam, vi ste feminista.
Ako ste protiv nasilja nad ženama, čestitam, vi ste feminista.
Činjenica je, nažalost, da će se naći oni koji tvrde da su žene izmislile da su nejednake.
Stela Gundelj je, izgleda, izmislila da je mrtva. I Vladislava Červenko. I sve one devojke koje su "izmislile" da su silovane jer su otkopčale jedno dugme viška pa su, jebiga, očigledno potajno priželjkivale da ih iza kontejnera neko pesnicom zabode u lice a onda otkopča šlic i 'pimpekom nabreklim od gonoreje siluje. Oprostite, je l' vam neprijatno? Da ne preterujete malo, mislim, nije kao da vas plaćaju dvadesetak odsto manje zato što nemate penis.
Ili vam neki zadrigli zidar prvo dobacuje na ulici dok šetate sa ocem, samo da bi posle rekao da nije trebalo da studirate jer njegovom balavcu neko treba da skuva ručak.
I da te na intervjuu zovu "lutko" i otvoreno pitaju "što se ti lepo ne udaš", a da na tvoju konstataciju da si tu da radiš kažu "a, ti si neka opasna".
Kada je koleginica sva ponosna rekla ocu da je šalju na službeni put, ovaj je mrtav ozbiljan savetovao da ne ide jer će posle da se priča da se s nekim kreše. Inače, put je bio u Vrbas. Jebote, kakav afrodizijak.
Nemojte da se vređamo. Većina muškaraca i skoro sve žene glasno će se složiti da ništa ne fali da im ćerka bude univerzitetska profesorka, ali će vrlo tiho biti ubeđeno da posle posla treba da dođe skuva svom detetu i opegla svom mužu. Jer to je ženski posao. Oni će vrlo obzirno za to vreme utišati televizor, da ne smetaju. Ne svi. Ali većina.
Na radnom mestu izložena sam najgoroj vrsti mentalnih ispljuvaka modernog plebsa - komentarima na vebu. Zadivilo bi vas sa kojim ubeđenjem govore da treba pobiti jevrejsku decu, smeniti ženske univerzitetske profesorke ili ubiti žrtve silovanja koje su abortirale. U "jednakom" društvu.
Nisam utopista. Ali sam žena. Žena koja danas na poslu koji joj obezbeđuje da ni od koga ne mora da traži pare za uloške, jede divnu tortu koju su kupile muške kolege, pa će raspoložena otići kući da pozdravi svoje dve najdraže osobe na svetu, inače, takođe, muške. Žena koja će izabrati za koga će se udati i kome će, ako će uopšte, roditi decu. Žena koja će izaći na izbore, ući na fakultet i otići na službeni put, pa makar i u Vrbas. Žena koja ima najdragoceniji dar slobode - izbor. I danas slavi svoj praznik.
.jpg)
2 коментара:
Feminizam ne podrazumeva raspadanje nuklearne porodice, frigidnost, niti su sve feministkinje lezbijke, niti su sve ambiciozni karijeristi koje su batalile frajere zbog karijere i ogorčene u svojim samotnim stanovima maze mačku Klaru i frkću od nakupljenog gneva jer ih niko nije hteo.
Mora li sve ovako ostrašćeno, i moraju li za primer da se uzimaju ekstremi? Ne poznajem nijednu osobu koja tvrdi ovo što si navela u tekstu. To ne znači da ne postoje i takvi, ali oni su svakako manjina.
Problem sa feminizmom jeste taj što trpe deca, a ne frajeri. Ako ideš tom logikom da su frajeri ugroženi feminizmom, onda prosto moram da ti ukažem na još jedan ugao posmatranja cele stvari. Muškarac je po definiciji lovac, pogotovo Balkanac (kojima si okružena). Što je plen teži za osvajanje, to je lovcu veća satisfakcija kada ga osvoji. Tako da su onim muškarcima koji te iritiraju feministkinje samo još privlačnije. Ono čuveno "Da ja nju prevaspitam!". Kao što je vekovni san muškarca da polno opšti sa lezbejkom, da je "preobrati".
Ne znam zašto prosto prizivaš linč, kao da ti prija kada imaš sa kime da se peglaš mentalno. Misliš drugačije nego neki drugi ljudi, oni ne misle isto kao i ti, i gde je sad tu uzrok za linč? Mlada si, imaš vremena da kristališeš svoje stavove, jer dok smo živi menjamo se, i menjamo mišljenja.
Lepo pišeš, i sa zadovoljstvom te čitam, iako uopšte ne mislim kao ti.
Kad god sam sa nekim diskutovala o feminizmu, a to nije bilo retko, uvek su, kao iz topa, ispaljivali baš te stavove.
"Ma, kakve feministkinje, to je sve neudato i ogorčeno", "kereće mame" itd. Ne bih rekla da su manjina, ako pitaš većinu da ti objasni šta je feminizam, dobićeš sličnu definiciju. Ima izuzetaka, a srećna sam da sam njima i okružena. Ne smatram da nekoga neznanje svrstava u zlotvora,niti su ljudi koji se ne slažu sa mnom fašisti, ali stereotipi su vrlo opasni, posebno rodni.
Pratim tvoj blog, tako da znam kakav ti je stav o ovome. Nisam toliko mlada da znam da se sa godinama stavovi menjaju, ali neki preteško. Zato se i neću upuštati u diskusiju o deci, a još manje o tome na šta se lože Balkanci.
Kada bi Balkanci ili Urugvajci, nebitno, bili više Ljudi, deca ne bi patila uopšte.
Ne prizivam linč, a mentalno peglanje uvek prija, pod uslovom da je argumentovano.
Poslednju rećenicu tvog komentara delimo. :)
Постави коментар