Mnogo hi(p)sterije ni oko čega

Pod invazijom smo. Nevidljivom, nametljivom, neprekidnom. Nepoznatom.

Ipak, nešto se dešava, nešto toliko ozbiljno da se čak i neozbiljni, ozbiljno plaše. 

Ta najezda se svako veče u tišini luksuznog stana tiho uteže u tajt džins, oblači kežual košulju i podešava vintidž naočare. 

I dok se pošast baršunastim korakom spušta musavim ulicama Savamale, iza nje ostaje trag skupog parfema, vonj jeftinog vina i, poneka, ispod oka prošaputana reč – hipster.

PSSSSSSSSSSST!

Odlučna da je pronađem, krenula sam tragom ove zveri, u „KC Grad“. U srce njene tertorije. Želela sam da je ulovim u prirodnom okruženju. Samo, kao svaki lovac, htela sam prethodno da znam šta tražim.

„Hipsteri su ljudi koji slušaju alternativnu muziku, uzrasta od oko 15-20 godina“, rekao mi je Dušan Hadži Nikolić, novinar portala „Mondo“ koji se prethodno bavio ovom temom. 

„Možeš da ih prepoznaš po šarenim majicama, platnenim patikama, uskom džinsu i onim velikim starinskim naočarima. Uglavnom slušaju indi rok i izlaze po „alternativnijim“ mestima, tipa „KC Grad“, „Šipražje“, „Brod“, ili poziraju  u parku ispred hotela „Palas“. Ne očekuj da kažu da su hipster, to je kod nas tabu“, upozorio me je kolega. 

PAS - JER JE SLIKA OBIČNOG HIPSTERA PREVIŠE MEJNSTRIM

Kako, bre,poziraju a neće da priznaju,  pitala sam se. U, stvari, pitala sam Aleksandra Z, studenta iz Beograda koji je u potpunosti odgovarao navedenom opisu.

„Pa, kako ne, ima hipstera kod nas, i to sve više i više. A da li sam ja hipster? Nazivali su me hipsterom, ali mislim da to nisam.“ Napravio je pauzu.“A čak i da jesam ne bi me nešto pogodilo.“  

Ipak, ima onih koje bi. Tokom potrage za hipsterom (koji je spreman to da prizna), uživo sam ispitala preko 50 ljudi, a preko društvenih mreža Tviter i Fejsbuk pozvala još približno 1500, sa molbom da mi se jave ukoliko poznaju nekog ko se tako deklariše, ili ako misle da oni pripadaju ovoj misterioznoj subkulturi.

Ja, hipster?!

Reakcija je bila burna. Oni koje sam uživo pitala su se ili smejali ili – smrtno uvredili. „Što mene to pitaš, pa nisam ti ja hipster!“, reagovao je poznati tviteraš Bojan Radović, poznat i kao @amfibolije, kada sam ga tokom kafe opušteno priupitala o ovome.  

Istog momenta je na svoju tviter stranicu okačio tvit koji je počeo ovako: 

“Upravo su me optužili da sam hipster!” 

Optužili. Kao da je to nekakav zločin. Aleksandar je imao odgovor na ovo:

“Pravi hipster ti nikada neće reći da je hipster. Čim bi to uradio ispalo bi da sledi pravila, a onda bi postao deo gomile. Poenta hipstera je da bude drugačiji. Po svaku cenu.”

Drugačiji, možda, ali kakva je to cena?

Bukovski, hipici i "hipster vonabi"

“U Srbiji ima vrlo malo pravih hipstera. Oni predstavljaju način života. To su najčešće umetnici, ali ne uvek u klasičnom smislu. Oni crtaju grafite, pišu, fotografišu, žive oskudno, čak skvotuju. Kod nas je to retko, jako, jako retko[1]”, odlučan je Hadži Nikolić. 

Ni Aleksandar nije optimističniji:

“Sve se svelo na modu. A, ironija, filozofija pokreta je da ne treba slediti stereotipe, a upravo takvim ponašanjem, čak i kada nema potrebe za njim, svi na kraju i postanu samo veliki stereotip. Otuda i onaj urbani termin ‘hipster vonabi’“.

HIBRID HIPIKA, HIPSTERA I BUKOVSKOG. MOVING ALONG...

 Ako ste pomislili da  grupica mladih koji furaju modu, nose uske farmerke, slušaju prkosnu muziku i bune se protiv sistema nije ništa novo, pa... nemate pojma koliko ste u pravu: 

„Šokirao sam se kada sam saznao da hipsteri postoje još od 50-tih godina. Pojavili su se u Americi kao usko povezana grupa koja se drži mimo sveta. Bili su izolovani, borili se protiv sistema. Iako podsećaju na hipike, nikako nisu isti. Tada su predstavljali nešto, a danas nemaju tačnu poruku. To je samo šminka i pretvaranje. “

 A, ako se neko razume u šminku i pretvaranje to su glumci. I novinari. Milica Gudžulić je oba.

 „Ma, nemaju hipsteri posebne osobine“, rekla mi je Milica odlučno. „To su ljudi kao svi drugi. Nema tu neke filozofje. Hipsteri koje ja poznajem  se čak tako ni ne izjašnjavaju. Do skoro niko od njih nije znao šta znači biti hipster, gledala sam ih kako traže definiciju na guglu i smejala se.“ Ipak, baš bi taj nedostatak filozofije na definiciju hipstera skoro mogao da doda ono čega se sve mlade definicije užasavaju – rok trajanja.

STANITE! ZABORAVILI STE POENTU!

Bunt za poneti

 „To je, za mene, andergraund način života, ne samo odeća i muzika. Nažalost, kod nas je to samo imidž. Ironija, ali hipsteri navodno cene jedinstvenost, a ljudi koji hoće da budu hipsteri prihvataju stroga pravila“, smatra Aleksandar koji za sve krivi pogoršanje domaće muzičke scene:

 „Scena je zamrla. Sve su pozatvarali. Pre dve tri godine je bilo bolje, sada jedva da imaš gde da izađeš. Sve se to iskomercijalizovalo i postalo previše mejnstrim, pa se zato i svodi na oblačenje.“ 

Ipak, ako je priča o hipsterima kao hipicima modernog doba mogla da bude  imalo tačna, možda njihove majice sa printom, zapravo prenose neku poruku.

OSIM  OVE.

 „Ne. Lično sumnjam da će ovaj pokret išta promeniti. Pre su mladi bili protiv Slobe, nešto su radili, menjali. Danas vlada beznađe, nemaš šta da promeniš, pa su oni ipak kontra. Kontra… nečega. Mlad si, moraš da se buniš, jebiga, uzmeš, čitaš Bukovskog i eto, moderan si. A to je ništa, lažan bunt”,  ubeđen je Hadži Nikolić. Nije jedini.

 Globalna interet kultura pokrenula je kontra ofanzivu protiv skrivenog „hipster virusa“. Grupe su osnivane, blogovi su nicali, interne šale su preplavile optičke kablove od Velike Britanije do Velikog mokrog luga.

Dobili smo pandemiju. Možda bi precizniji, iako ne stručniji naziv mogao biti pandemia panica. 

Da bismo razumeli ovaj fenomen, potrebna su nam tri visoko „stručna“ termina.

DAAAAA?

Tri sjaja hipsteraja

Kako biste zagrebali ispod debelog sloja šminke, bunta i našminkanog bunta, prvo morate da razumete sleng. Kao što su pankeri imali „Oi!“, reperi „Yo“, a hipici „Dajmo miru šansu“, tako i hipsteri imaju tri reči koji definišu ovu „stelt“ subkulturu. To su – hip, hejt i hajp. 

U hipster Bibliji, poznatoj kao „Urban Dikšneri“[2], možemo naći izuzetno korisna objašnjeja ovih pojmova.

„Hip“, je sam koren reči hipster. 

Urbani rečnik je opisuje ovako:  „Hip znači, kulije od kul, bit izvan svih trendova konvencionalnih kul stvari“. 

E, sad, kada paralela sa samim hipsterima postaje očigledna, vreme je za drugu reč – hajp. 

Stvar sada počinje da bude ozbiljno interesantna.

 Za reč hajp postoji više objašnjenja a evo dva koja se najčešće koriste: 

„Pametna marketinška stratgija koja reklamira proizvod kao definitivni „mast hev“, dok ne postane toliko izvikan da ga svi moraju imati“, a sada drugo objašnjenje koje na neobičan način dokazuje moć marketinga da nam se uvuče u način razmišljanja: „Hajp je stanje uzbuđenosti  zbog nečega“. 

To „nešto“, u ovom slučaju, takozvana razlčitost radi različitosti (nešto za šta se hipsteri najčešće i najoštrije osuđuju) proizvela je treću reč – hejt.

ODLIČNO, ZVAĆEMO TE "SREĆICA"!

U izvornom obliku, hejt znači mržnja. U modernom slengu to je izuzetno ublažena verzija i nalazi se negde između prkosa i neodređne negativnosti, slične jačine koju sa sobom nosi naš izraz „smor“.  

Negde između ove tri reči nalazi se ključ za fenomen hipstera, kao i ironija njihovog poricanja da pripadaju ovoj subkulturi. 

Najpribližnije rečeno, težnja tome da se bude hip, podigla je ogroman hajp, koji je rezulirao internacionalnim hejtom. 

Ova analogija može da se prenese na većinu tih prekonoćnih fenomena, od starleta do novog Ajfona.

I baš kao kod Ajfona (hipsteri su zakleti fanovi uređaja sa jabučicom), čini se da su marketing i pakovanje glavna valuta mladih hipstera. Ili, možda ne?

HIPSTERI? GDE? GDE?!

Najveći problem skrivenih virusa je što imaju gadnu naviku da ostaju zakopani između nekoliko dijagnoza i bezbroj sipmtoma, dok na kraju uopšte niste sigurni o kakvom tipu „bolesti“ se radi.

 Zapravo, na kraju čak može da ispadne da ta, onako izvikana bolest uopšte nije ni postojala.

 „Stalno se potencira na tome da si hipster ukoliko te, uglavnom zbog stila odevanja, društvo okarakteriše tako. To je besmisleno jer svako bira svoje. Stvar ukusa. Ako je neko hipster, nije obavezno 'hipster po svim hipsterskim stavkama'. Možda je samo, igrom slučaja, većinski u pitanju vrednovanje starih stvari, koje su ili zaboravljene, ili uopšte nisu istražene, pa je sada red na njih“, odlučna je Milica Gudžulić, koja u hipsterima vidi pozitivan trend, i i sama priznaje da se donekle poklapa sa tip stereotipom:

"Zašto da ne?. Zabavno je malo iskakati iz svakodnevice, pa i u ovom slučaju. Ipak, nisu većinski svi pristalice kompletnog paketa ''hipster'', najpre je muzika bitna, filmovi, knjige... To nije loše, samo napred!“ 

OVA KAPA? JA JE ISHEKLAO!

Što nas dovodi do poslednjeg, najneobičnijeg simptoma „bolesti zvane hipster“ – umetnosti.

Sa kojim god sagovornikom da sam pričala, čak i onima koji nisu znali šta je hipster, nakon okvirnog opisa ove subkulture, gotovo uvek bi mi rekli – A, to ti je nešto kao ono, ekscentrici, umetnici, to? To.

Pristalica ideje hipstera kao umetnika koji teže samospoznaji je apsolvent književnosti Kristina M.

„Umetnici su drugačijeg sentimenta, skloni su melanholiji i nezadovoljstvu, traženju sreće u nečemu čega više nema. Nisu oni samo odeća, ne određuje stil ličnost, već ličnost stil. Mnogi ljudi nisu srećni u sadašnjosti, ali ne umeju da predvide budućnost, ona je nesigurna, zato beže nazad u prošlost.“ 

A da li je ona hipster?

 „Umnogome se uklapam u to, ali ne mogu da budem hipster jer ne verujem u tu ideju, ne zastupam je. To je možda najpribližnije onome što jesam, ali ja sam malo iščašena i odbijam kalupe. Doduše, ako mediji nastave ovako, ne bi m čudilo da svi postanemo hipsteri.“

Iako sam termin uspela bolje da upoznam,“pravog“  hipstera nisam. 

 Štaviše, počela sam da sumnjam da je nešto takvo u bukvalnom smislu reči uopšte i moguće.

 Da, otišla sam u „KC Grad“. Ne, ni tamo mi niko ništa nije priznao.

 Ipak, kada sam Hadži Nikoliću rekla nesrećan rezultat moje ankete, samo se namejao:

„Niko ti neće reći da je hipster ali definitivno postoje a njihovo vreme tek dolazi“, rekao mi je mirno. 

Bila sam svesna dok sam se vraćala kući, okružena ljudima u iscepanim starkama i preskupom džinsu - 

Njihovo vreme je, u stvari, uvek i postojalo.